Епитафи у драгачевским селима: Лиса
Епитафи у драгачевским селима: Лиса су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Лиса (Општина Ивањица).
Комадине
[уреди]Споменик Тиосаву Комадини (†1805) (Лиса – Комадине)
- Оваии билег
- показуе краброг Србина
- ТИОСАВА КОМАДИНУ
- из села Лиссе
- коие за веру и отечество
- од Турске Воиске
- на битки на Виловима
- јуначки борећисе погинуо
- 1805 г: декембра 27.
- Оваи споменик удари му
- синовац Мијаило
- и Марко и Цветко синови
- почившег кнеза Богића Комадине
- А писа и начини:
- РАДОСАВ чикириз:
- из села Ртију[a]
Споменик Петронију Богићевићу (†1835) (Лиса – Комадине)
- Ова стена
- почивају. кости р: б:
- ПЕТРОНИЈА БОГИЋЕВИЋА :
- бивши: служител:
- Књаза: србског Милоша: I :
- и поживе: 30 : Лета :
- богине: живот: и: ему узеше:
- м: маја 14: 1835
Споменик Богићу Комадини (†1840) (Лиса – Комадине)
- овде почива
- раб божи
- БОГИЋ КОМАДИНА
- из села лисе
- поживе 63 : Г :
- мре лета
- 21 Ноем : 1840 ле :
- а кметоваое . 36 ле
Споменик Василију Комадини (†1851) (Лиса – Комадине)
- Овде почива раб божи
- ВАСИЛИЕ КОМАДИНА
- бивши Преседател
- Примирителног Суда
- обштине Лишке
- Поживи 55 Год:
- умре 12 Фервуара 1851. Г:
- оваи Билег
- Воздвигошему синови
- Глишо и Дмитар и Коста и Млађен
- писа Радосав Чикириз
Споменик Јакову Срећковићу (†1900) (Лиса – Комадине)
- Овај споменик
- показује место
- где је сахрањен
- ЈАКОВ СРЕЋКОВИЋ
- бив ратоборац
- Српско турског рата
- 1876 и 7 и 8 Г.
- члан Земљорадничке Задруге
- и одборник из села Лисе
- кои поживи 65.год.
- А умро 14 октомбра 1900 год.
- Овај спомен подигоше му
- његов зет Сретен
- и кћи Драгиња
- и жена му Стоја
Оцокоље
[уреди]Споменик Танасију Пластоњи (†1838) (Лиса – Оцокоље)
- овде почива
- раб божи
- ТАНАСИЕ ПЛАСТОЊА
- села лисе
- отац мијаила пл:
- поживи 60. Г:
- умре 16 ија: 1838.
Споменик Мари Пластоњић (†1838) (Лиса – Оцокоље)
- овде почива
- раба Божија
- МАРА
- супруга
- Мијаила Пластоњића
- поживи 30 Г:
- умре 19 Дек. 1838
Споменик неудатој Манди (†1848) (Лиса – Оцокоље)
- МАНДА
- ђевоика
- поживела 70. г:
- умре 1848.
Споменик Марку Оцокољи (†1848) (Лиса – Оцокоље)
- гробница
- МАРКА ОЦОКОЛЕ :
- бившег Марвенокупца
- Среза Драгачевског
- житеља села Лисе
- поживи 50. Г:
- умре 8. Ијануарија 1848
- оваи спомен гр:
- гаијо и василије
- синови его
Споменик Обраду Симеуновићу (†1851) (Лиса – Оцокоље)
- Овде почива раб Божи
- ОБРАД ОЦОКОЉА СИМЕУНОВИЋ
- жител Села Лисе
- поживи 62 год:
- и умре 30 Марта на 1851. лето
- Бог да му душу прости
- Оваи билег ударишему
- синови Его
- Неделко и Спасое и Тиосав
- Отцу своем
- за веч[ни] с[помен]
- А писа радосав чикириз
- из села ртију
Споменик Арсенију Радосављевићу (†1852) (Лиса – Оцокоље)
- овде почива раб божи.
- АРСЕНИЈЕ РАДОСАВЉЕВИЋ
- ОЦОКОЉА
- жител села Лисе
- поживи 85. Г.
- 6 - Ијануара 1852. Г.
- ови крс дао писати
- Син Его ИОКСИМ
- и станое
- и унук милутин
Споменик Милоју Оцокољи (†1852) (Лиса – Оцокоље)
- Овде почива
- Раб Божи
- МИЛОЕ ОЦОКОЉА
- из села Лисе
- Отац Петронија и Петра
- Поживи 58. Г.
- умре 2. ијунија 1852
Споменик Лазару Обрадовићу (†1852) (Лиса – Оцокоље)
- Овде почива
- раб Божи
- ЛАЗАР ОБРАДОВИЋ
- жител Села Лисе
- поживи 19. Год:
- и престависе
- 15 Новембра 1852 Г:
- Оваи билег
- Сподигоше му
- из превелике љубави
- браћа Его
- неделко спасое и тиосав
Споменик Гаврилу Танасијевићу (†1853) (Лиса – Оцокоље)
- Овде почива раб Божи
- ГАВРИЛО
- брат Мијаила Танасиевића
- плас[тоње]
- из села Лисе
- поживи 29 Г:
- умре 2 Марта 1853 Г:
- И с десне стране почива
- Гвозденија
- супруга Мијаилова
- Умре 21. Ф. 1853.
Споменик Јанку Оцокољи (†1853) (Лиса – Оцокоље)
- Овде Почива
- Раб Божи
- ЈАНКО ОЦОКОЉА
- бивши жител
- села Лисе
- поживи 45 г.
- Умре 14 Ноемвра 1853. Г.
- оваи билег
- ударишему синовци Его
- петроние и петар
Споменик Мијаилу Танасијевићу (†1856) (Лиса – Оцокоље)
- Овде почива
- с лица
- маика
- Мијаила Танасијевића
- пластонића
- поживи 75. Г.
- умре 3 ноем: 1856. Г:
- оваи билег ударио
- син Его Мијаило
Споменик Синђи Оцокољић (†1860) (Лиса – Оцокоље)
- Овде почива
- раба Божија
- СИНЂА
- мати Петронија Оцокоље
- из села Лисе
- од 50. Г:
- Умре 7 марта 1860 :
- Год. Под:
- спом: миле. попо[вић]
Споменик Станији Марџановић (†1862) (Лиса – Оцокоље)
- СТАНИЈА
- супруга
- Гаврила Марџановића
- пож : 25. Г :
- прес : 21 ное. 1862 . Г :
Вратоње
[уреди]Споменик Стамени Синђелић (†1850) (Лиса – Вратоње)
- Овде почива
- раба божија
- СТАМЕНА
- супруга петра Синђелића
- из села Лисе
- поживи 40. г:
- и умре 21 септембра 1850 г.
- оваи крс ударише иои
- его синови
- вукадин Петроније
- терзија чошни
- пајо за веч: спом.
Споменик Благоју Мићовићу (†1865) (Лиса – Вратоње)
- Оваи надгробниј споменик
- родољубивом
- БЛАГОЈУ МИЋОВИЋУ
- бившем добродетелном
- домаћину и кмету из Лисе
- поживи 53. Г:
- престависе 5. Декембра 1865. Г:
- Ови билег подигоше му
- браћа Ђурђе и Милое
- крс[т] писа Мија[ило] поп[овић]
- из. св[ештице]
Споменик Мијаилу Солдатовићу (†1866) (Лиса – Вратоње)
- билег оваи показуе пред собом
- земне остатке овде почившег
- МИЈАИЛА СОЛДАТОВИЋА
- бив. Житеља
- а затим писара и преседатеља
- обштине Лишанске
- престависе у 23. год живота
- 28 маија 1866 Г.
- споменик оваи
- у знак братске љубави
- подигоше му Браћа
- Радоица и Петроние
- с коим да се
- у место брата С[вог] теше
- Млади оваи преседник
- да би позиву и заклетви
- одговорио
- држао се закона
- по ком е зле и рђаве
- по заслузи ниовои казнио
- па зато код рђави падне
- у ненавист поводом
- ближни свои издан
- буде разбојницима
- са коима они у погибели
- његовои участвоваше:
- и у горке га муке турише
- очи му Вадише а лице Грдише
- и у тешкои муки
- испусти душу
- за кое нека им Бог суди
- писа и изреза Мијаило Попов
- из Свештице
Споменик Тимотију Вратоњићу (†1881) (Лиса – Вратоње)
- Овај биљег показује
- тело овде сарањено
- почившег
- ТИМОТИЈА ВРАТОЊИЋА
- из Села Лисе
- бившег калфе. Трговачког.
- а затим писара
- Општине Лишанске.
- који поживи 29. г.
- све у добром и поштеном
- Владању своме.
- А умро од падајуће болести
- у канцелаији истој 2 јула 1881. Год.
- А остави перо и хартију
- са којом се радо занимаше
- по смрти својој
- остави тужног оца Благоја
- који му овај спомен подиже
- плачућег брата Светозара,
- кукајућу мајку, пиштеће сестре,
- сиротну супругу
- са малолетним сином Драгољубом
- који младости очине
- за свагда лишен
Споменик Благоју Вратоњићу (†1885) (Лиса – Вратоње)
- Србине
- пред овим споменом
- сарањено је тјело пок
- БЛАГОЈА ВРАТОЊИЋА
- бившег и уваженог грађанина
- из села Лисе
- који сретно као поштен грађанин
- поживи 65. год.
- а од стране Хајдука
- у очи госпођинудне
- 1885. год.
- на путу идући од куће
- судници ов: ниже гробља
- из пушака погибе
- и одмах испусти
- своју племениту душу.
- Остави своју жену
- Стаменку
- сина, унука, кћер, снаху
- и фамилију
- да за њим дуго оплакују
- Спомен овај своме оцу
- из заслуге и поштовања
- подиже му син Светозар
- за успомену
Споменик Спасоју Боровићу (†1904) (Лиса – Вратоње)
- Овде почивају
- смртни остатци
- СПАСОЈА БОРОВИЋА
- из Лисе
- који чесно и поштено
- поживи 90. Г.
- а умре 1. априла 1904. Г.
- Жене немам
- а син ми погибе
- он погибе а ћери помреше
- а сад остаг ја сам на броју
- роним сузе и чекам судбину своју
Споменик Милуну Синђелићу (†1915) (Лиса – Вратоње)
- Спомен
- МИЛУНА СИНЂЕЛИЋА
- кои поживи 50 год.
- за његово време био је часан
- и признат међу друством.
- Био је кмет општине лишке
- и одборник је био без порока
- за све његово време,
- значар је био војни
- Живота судбина Божија
- те дође овом гробу.
- Престависе 29. септембра 1915 год.
- Овај спомен подиже му
- његова жена Јованка
- и својој деци која су се преставили
Милићевићи
[уреди]Споменик Добросаву Милићевићу (†1883) (Лиса – Милићевићи)
- Биљег овај показује
- Овди Сарањено Тјело почивш
- ДОБРОСАВА В: МИЛИЋЕВИЋА
- из овог Села Лисе.
- Бив: Храброг војника I кл:
- Баталијона Драгачевског
- кои је у 30 Год. Својој
- Борећи се против Турака у рату
- на Радешкову вису
- рањен 17 септембра 1876 Г.
- Он је у 9 болница лечен па би узалуд.
- Фамилија његова и извесно мислећи
- да је погинуо дали су му за живота
- три подушне Даће.
- Позније нађен је у болници Крагујевачкој
- и трудбом своје браће и породице
- донешен је кући својој
- гди је после 7 година живијо
- а љуту рану и олово у себи носио
- и од исте умро 26. априла 1883. Г.
- Бог да му душу прости
- Овај спомен подигоше му
- брат раде
- и Малолетни синчић Радомир
Споменик Драгићу Лукићу (†1884) (Лиса – Милићевићи)
- У трећем гробу
- са десне стране
- ДРАГИЋ ЛУКИЋ
- из Брезовица
- од 19 год.
- погинуо од дрвета
- 15. јула 1884. год.
Шолајићи
[уреди]Споменик Обренији Шолајић (†1852) (Лиса – Шолајићи)
- Овде почива
- Раба Божија
- ОБРЕНИА
- Маика Кузмана Шолаића
- Поживи 55. Г:
- умре 12. Марта 1852. Г:
Споменик Вучићу Шолаји (†1852) (Лиса – Шолајићи)
- Овде почива
- Раб Божи
- ВУЧИЋ ШОЛАЈА
- Отац Кузмана Ш :
- из села Лисе поживи 80. Г:
- Умре 3. Априла 1852. Г:
Споменик Петру Шолајићу (†1894) (Лиса – Шолајићи)
- Спомен
- ПЕТРА К. ШОЛАЈИЋА
- трговца
- и председника општине лишанске
- и народног посланика,
- члана главног и окружног одбора
- и изасланик за откриће
- Гундулићевог споменика у Дубровнику
- због чега је свуда одликован.
- Петар се представијо
- у најлепшем животу своји 36. год.
- 11 Маја 1894 год.
- Он је рођен у селу Лиси
- од родитеља Крсмана и Станике,
- врлине покојникове
- биле су познате грађанству целе Србије
- које је његовим неуморним
- и поштеним трудом стекао
- за то признат између првих
- и поштених грађана у Србији,
- зато и ми живи свесрдно кажемо
- – Проста му душа и лака му земља
- Овај споменик подижему поново
- његов син Душан
- и Душанка жена
- и сна Петрова Крстина
- Чаша вина живот ми узела
- у ономе Горачићу клетом
- Сетите се 86-те
- ја како се по Пироту шеће
- од онда се бар слобода креће
- два пута ме мртва из земље вадише
- и трећи пут ми и спомен разбише.
- Авај мени радикалче клети
- зашто мене спомен не посети
- Не ваља ви браћо радикали
- Увредисте браћу сиротињу
- Кад латисте спомен разбијени
- наплатисте осамдесет банки
- па и данас у потаји стоји
- о спомену нико не говори.
- Богда прости старога Дидића
- и са њиме Петра Шолајића
- и са Петром Ранка Таисића
- што животом странку заклонише.
Шулубуре
[уреди]Споменик Ђорђу Пандуревићу (†1867) (Лиса – Шулубуре)
- Приђи ближе мили роде
- те прочитај овај надгробни спомен
- гди почива Раб Божи
- ЂОРЂЕ
- ожалости свога оца
- Сретена Пандуревића
- и маике Анђелије
- у С: Лисе
- и кои чесно и поштено
- поживи 21 год:
- и претависе у вечност
- у најлепшем цвету
- на велику жалост роду свом
- 27 ноембра у 1867 Г.
- Оваи спомен подижему
- Сретен ожалошћени отац
- и Василие чича : са Анђелиом :
- тешко уцвељеном мајком Ђорђевом
- Писа дмитар ђорђевић из С. Горачића
- и Глишо Дмитрић из Котраже
Споменик Миладину Пандуревићу (†1893) (Лиса – Шулубуре)
- Ова страна споменика показује
- МИЛАДИНА ПАНДУРЕВИЋА
- житеља села Лисе
- који у 37 год. Живота
- у Гостима код свог кума
- несретним случајем
- доби тешку рану од које
- после двомесечног боловања
- у крагујевачкој болници умре
- месеца маја 1893 год.
- и тамо сарањен.
- Бог да му душу прости
- Споменушега синови именовани
- Милун, Радомир и Тривун
Споменик Илији Шулубуровићу (†1898) (Лиса – Шулубуре)
- О љубезни Србски роде
- стани мало овде, да разумеш
- кога ова ладна земља скрива
- дична Срба
- ИЛИЈУ ШУЛУБУРОВИЋА
- бившег преседника
- и главног домаћина
- овог села Лисе
- и ратоборца
- у српско-турском рату
- 1876 и 7 и 8. Год.
- коије чесно поживијо
- са својим суграђанима 53. год.
- А престависе у вечност
- 14. Марта 1898. год.
- Бог даму душу прости
- Овај спомен показује и
- Његова оца
- ЈОКСИМА ШУЛУБУРЕ:
- коије Сарањен у Ужицу 1872. Г.
- Овај му спомен
- Подигоше његов поштовани брат Симо
- и синови Миљко и Милован.
- свом оцу за знак Гроба
- док је српског рода.
- и супруга Миљка.
- 1898. Г.
- Писа Млађен Раковић из Горачића
Споменик Симу Шулубурићу (†1909) (Лиса – Шулубуре)
- СИМО ШУЛУБУРИЋ
- рођ. 13. V. 1847 Г.
- а Погинуо 27. VIII 1909 Г.
- Пре времена Телом се у гробу скрива,
- не по вољи Свевишњега Господа Творца,
- ни по заслузи мојих дела што су жива,
- већ по Обести Ненаситиг Звер – Зликоваца.
- Са правим поводом
- и добротом појмова моралних
- неуморним радом и трудом
- стадох у ред првих људи,
- бејах и тамо где се правда дели,
- али увек по народној жељи.
- У мом дому гладне нахраних,
- жедног напојих,
- сваком на услузи бејах.
- Све за живота мојег,
- Али Звер, Хијена љута дође,
- вечерати нам не даде,
- Куршумом мене Милутина и Јелену
- смрти предаде.
- У својству твоих моралних врлина
- оставио си друштву синовца и два сина;
- Твој гроб каменом се краси,
- вечни спомен дају,
- зликовцу ужаснијом смрћу
- светити се знају.
- Овај спомен подигоше му
- супруга Маргита
- синови: Аврам, Адам
- и синовац Милован
Споменик Станици Пандуровић (†1918) (Лиса – Шулубуре)
- Овде пред овим споменом
- Сарањено је тјело
- СТАНИЦЕ
- супруге почившег Миладина
- Пандуровића житеља из Лисе
- која поживи 57 год.
- Рано оста без мужа,
- својим трудом и поштењом,
- подигла четири сина и ћерку
- мали остали по смрти оца,
- и с тим постигла да се
- може мешати са првим и
- поштеним грађанима овог села.
- Умрла 24. августа 1918 год.
- Бог да јој душу прости
- Спомен овај према љубави
- свога родитеља подигоше
- њени синови
- Милутин Радомир и Тривун.
Ајдачићи
[уреди]Споменик Ристи Тодоровић (†1859) (Лиса – Ајдачићи)
- Зде почива
- рабу божију
- РИСТА
- жена павла тодоровића:
- живела е 40 година
- умре марта 1859 лета
Споменик стогодишњој Мијојли Ајдачић (†1964) (Лиса – Ајдачићи)
- Мијојла Ајдачић
- поживе 100 год.
- а умре 19-3-1964. год.
- Остави 66 чланова
- кћерију, унука, праунука
- и бели пчела
- Бог да јој душу прости
- Спомен подигоше унук Драгоје
- и праунуци.
Напомене
[уреди]- ↑ Споменик је био постављен у Кривачи поред пута Лиса-Белица-Вича-Краљево. 1984. године пренет је и постављен у Музеј надгробних споменика у Гучи.
Извор
[уреди]- Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.