Епитафи у драгачевским селима: Лиса

Извор: Викизворник

Епитафи у драгачевским селима: Лиса су сведочанства преписана са старих надгробних споменика у селу Лиса (Општина Ивањица).

Комадине[уреди]

Споменик Тиосаву Комадини (†1805) (Лиса – Комадине)

Оваии билег
показуе краброг Србина
ТИОСАВА КОМАДИНУ
из села Лиссе
коие за веру и отечество
од Турске Воиске
на битки на Виловима
јуначки борећисе погинуо
1805 г: декембра 27.
Оваи споменик удари му
синовац Мијаило
и Марко и Цветко синови
почившег кнеза Богића Комадине
А писа и начини:
РАДОСАВ чикириз:
из села Ртију[a]


Споменик Петронију Богићевићу (†1835) (Лиса – Комадине)

Ова стена
почивају. кости р: б:
ПЕТРОНИЈА БОГИЋЕВИЋА :
бивши: служител:
Књаза: србског Милоша: I :
и поживе: 30 : Лета :
богине: живот: и: ему узеше:
м: маја 14: 1835


Споменик Богићу Комадини (†1840) (Лиса – Комадине)

овде почива
раб божи
БОГИЋ КОМАДИНА
из села лисе
поживе 63 : Г :
мре лета
21 Ноем : 1840 ле :
а кметоваое . 36 ле


Споменик Василију Комадини (†1851) (Лиса – Комадине)

Овде почива раб божи
ВАСИЛИЕ КОМАДИНА
бивши Преседател
Примирителног Суда
обштине Лишке
Поживи 55 Год:
умре 12 Фервуара 1851. Г:
оваи Билег
Воздвигошему синови
Глишо и Дмитар и Коста и Млађен
писа Радосав Чикириз


Споменик Јакову Срећковићу (†1900) (Лиса – Комадине)

Овај споменик
показује место
где је сахрањен
ЈАКОВ СРЕЋКОВИЋ
бив ратоборац
Српско турског рата
1876 и 7 и 8 Г.
члан Земљорадничке Задруге
и одборник из села Лисе
кои поживи 65.год.
А умро 14 октомбра 1900 год.
Овај спомен подигоше му
његов зет Сретен
и кћи Драгиња
и жена му Стоја

Оцокоље[уреди]

Споменик Танасију Пластоњи (†1838) (Лиса – Оцокоље)

овде почива
раб божи
ТАНАСИЕ ПЛАСТОЊА
села лисе
отац мијаила пл:
поживи 60. Г:
умре 16 ија: 1838.


Споменик Мари Пластоњић (†1838) (Лиса – Оцокоље)

овде почива
раба Божија
МАРА
супруга
Мијаила Пластоњића
поживи 30 Г:
умре 19 Дек. 1838


Споменик неудатој Манди (†1848) (Лиса – Оцокоље)

МАНДА
ђевоика
поживела 70. г:
умре 1848.


Споменик Марку Оцокољи (†1848) (Лиса – Оцокоље)

гробница
МАРКА ОЦОКОЛЕ :
бившег Марвенокупца
Среза Драгачевског
житеља села Лисе
поживи 50. Г:
умре 8. Ијануарија 1848
оваи спомен гр:
гаијо и василије
синови его


Споменик Обраду Симеуновићу (†1851) (Лиса – Оцокоље)

Овде почива раб Божи
ОБРАД ОЦОКОЉА СИМЕУНОВИЋ
жител Села Лисе
поживи 62 год:
и умре 30 Марта на 1851. лето
Бог да му душу прости
Оваи билег ударишему
синови Его
Неделко и Спасое и Тиосав
Отцу своем
за веч[ни] с[помен]
А писа радосав чикириз
из села ртију


Споменик Арсенију Радосављевићу (†1852) (Лиса – Оцокоље)

овде почива раб божи.
АРСЕНИЈЕ РАДОСАВЉЕВИЋ
ОЦОКОЉА
жител села Лисе
поживи 85. Г.
6 - Ијануара 1852. Г.
ови крс дао писати
Син Его ИОКСИМ
и станое
и унук милутин


Споменик Милоју Оцокољи (†1852) (Лиса – Оцокоље)

Овде почива
Раб Божи
МИЛОЕ ОЦОКОЉА
из села Лисе
Отац Петронија и Петра
Поживи 58. Г.
умре 2. ијунија 1852


Споменик Лазару Обрадовићу (†1852) (Лиса – Оцокоље)

Овде почива
раб Божи
ЛАЗАР ОБРАДОВИЋ
жител Села Лисе
поживи 19. Год:
и престависе
15 Новембра 1852 Г:
Оваи билег
Сподигоше му
из превелике љубави
браћа Его
неделко спасое и тиосав


Споменик Гаврилу Танасијевићу (†1853) (Лиса – Оцокоље)

Овде почива раб Божи
ГАВРИЛО
брат Мијаила Танасиевића
плас[тоње]
из села Лисе
поживи 29 Г:
умре 2 Марта 1853 Г:
И с десне стране почива
Гвозденија
супруга Мијаилова
Умре 21. Ф. 1853.


Споменик Јанку Оцокољи (†1853) (Лиса – Оцокоље)

Овде Почива
Раб Божи
ЈАНКО ОЦОКОЉА
бивши жител
села Лисе
поживи 45 г.
Умре 14 Ноемвра 1853. Г.
оваи билег
ударишему синовци Его
петроние и петар


Споменик Мијаилу Танасијевићу (†1856) (Лиса – Оцокоље)

Овде почива
с лица
маика
Мијаила Танасијевића
пластонића
поживи 75. Г.
умре 3 ноем: 1856. Г:
оваи билег ударио
син Его Мијаило


Споменик Синђи Оцокољић (†1860) (Лиса – Оцокоље)

Овде почива
раба Божија
СИНЂА
мати Петронија Оцокоље
из села Лисе
од 50. Г:
Умре 7 марта 1860 :
Год. Под:
спом: миле. попо[вић]


Споменик Станији Марџановић (†1862) (Лиса – Оцокоље)

СТАНИЈА
супруга
Гаврила Марџановића
пож : 25. Г :
прес : 21 ное. 1862 . Г :

Вратоње[уреди]

Споменик Стамени Синђелић (†1850) (Лиса – Вратоње)

Овде почива
раба божија
СТАМЕНА
супруга петра Синђелића
из села Лисе
поживи 40. г:
и умре 21 септембра 1850 г.
оваи крс ударише иои
его синови
вукадин Петроније
терзија чошни
пајо за веч: спом.


Споменик Благоју Мићовићу (†1865) (Лиса – Вратоње)

Оваи надгробниј споменик
родољубивом
БЛАГОЈУ МИЋОВИЋУ
бившем добродетелном
домаћину и кмету из Лисе
поживи 53. Г:
престависе 5. Декембра 1865. Г:
Ови билег подигоше му
браћа Ђурђе и Милое
крс[т] писа Мија[ило] поп[овић]
из. св[ештице]


Споменик Мијаилу Солдатовићу (†1866) (Лиса – Вратоње)

билег оваи показуе пред собом
земне остатке овде почившег
МИЈАИЛА СОЛДАТОВИЋА
бив. Житеља
а затим писара и преседатеља
обштине Лишанске
престависе у 23. год живота
28 маија 1866 Г.
споменик оваи
у знак братске љубави
подигоше му Браћа
Радоица и Петроние
с коим да се
у место брата С[вог] теше
Млади оваи преседник
да би позиву и заклетви
одговорио
држао се закона
по ком е зле и рђаве
по заслузи ниовои казнио
па зато код рђави падне
у ненавист поводом
ближни свои издан
буде разбојницима
са коима они у погибели
његовои участвоваше:
и у горке га муке турише
очи му Вадише а лице Грдише
и у тешкои муки
испусти душу
за кое нека им Бог суди
писа и изреза Мијаило Попов
из Свештице


Споменик Тимотију Вратоњићу (†1881) (Лиса – Вратоње)

Овај биљег показује
тело овде сарањено
почившег
ТИМОТИЈА ВРАТОЊИЋА
из Села Лисе
бившег калфе. Трговачког.
а затим писара
Општине Лишанске.
који поживи 29. г.
све у добром и поштеном
Владању своме.
А умро од падајуће болести
у канцелаији истој 2 јула 1881. Год.
А остави перо и хартију
са којом се радо занимаше
по смрти својој
остави тужног оца Благоја
који му овај спомен подиже
плачућег брата Светозара,
кукајућу мајку, пиштеће сестре,
сиротну супругу
са малолетним сином Драгољубом
који младости очине
за свагда лишен


Споменик Благоју Вратоњићу (†1885) (Лиса – Вратоње)

Србине
пред овим споменом
сарањено је тјело пок
БЛАГОЈА ВРАТОЊИЋА
бившег и уваженог грађанина
из села Лисе
који сретно као поштен грађанин
поживи 65. год.
а од стране Хајдука
у очи госпођинудне
1885. год.
на путу идући од куће
судници ов: ниже гробља
из пушака погибе
и одмах испусти
своју племениту душу.
Остави своју жену
Стаменку
сина, унука, кћер, снаху
и фамилију
да за њим дуго оплакују
Спомен овај своме оцу
из заслуге и поштовања
подиже му син Светозар
за успомену


Споменик Спасоју Боровићу (†1904) (Лиса – Вратоње)

Овде почивају
смртни остатци
СПАСОЈА БОРОВИЋА
из Лисе
који чесно и поштено
поживи 90. Г.
а умре 1. априла 1904. Г.
Жене немам
а син ми погибе
он погибе а ћери помреше
а сад остаг ја сам на броју
роним сузе и чекам судбину своју


Споменик Милуну Синђелићу (†1915) (Лиса – Вратоње)

Спомен
МИЛУНА СИНЂЕЛИЋА
кои поживи 50 год.
за његово време био је часан
и признат међу друством.
Био је кмет општине лишке
и одборник је био без порока
за све његово време,
значар је био војни
Живота судбина Божија
те дође овом гробу.
Престависе 29. септембра 1915 год.
Овај спомен подиже му
његова жена Јованка
и својој деци која су се преставили

Милићевићи[уреди]

Споменик Добросаву Милићевићу (†1883) (Лиса – Милићевићи)

Биљег овај показује
Овди Сарањено Тјело почивш
ДОБРОСАВА В: МИЛИЋЕВИЋА
из овог Села Лисе.
Бив: Храброг војника I кл:
Баталијона Драгачевског
кои је у 30 Год. Својој
Борећи се против Турака у рату
на Радешкову вису
рањен 17 септембра 1876 Г.
Он је у 9 болница лечен па би узалуд.
Фамилија његова и извесно мислећи
да је погинуо дали су му за живота
три подушне Даће.
Позније нађен је у болници Крагујевачкој
и трудбом своје браће и породице
донешен је кући својој
гди је после 7 година живијо
а љуту рану и олово у себи носио
и од исте умро 26. априла 1883. Г.
Бог да му душу прости
Овај спомен подигоше му
брат раде
и Малолетни синчић Радомир


Споменик Драгићу Лукићу (†1884) (Лиса – Милићевићи)

У трећем гробу
са десне стране
ДРАГИЋ ЛУКИЋ
из Брезовица
од 19 год.
погинуо од дрвета
15. јула 1884. год.

Шолајићи[уреди]

Споменик Обренији Шолајић (†1852) (Лиса – Шолајићи)

Овде почива
Раба Божија
ОБРЕНИА
Маика Кузмана Шолаића
Поживи 55. Г:
умре 12. Марта 1852. Г:


Споменик Вучићу Шолаји (†1852) (Лиса – Шолајићи)

Овде почива
Раб Божи
ВУЧИЋ ШОЛАЈА
Отац Кузмана Ш :
из села Лисе поживи 80. Г:
Умре 3. Априла 1852. Г:


Споменик Петру Шолајићу (†1894) (Лиса – Шолајићи)

Спомен
ПЕТРА К. ШОЛАЈИЋА
трговца
и председника општине лишанске
и народног посланика,
члана главног и окружног одбора
и изасланик за откриће
Гундулићевог споменика у Дубровнику
због чега је свуда одликован.
Петар се представијо
у најлепшем животу своји 36. год.
11 Маја 1894 год.
Он је рођен у селу Лиси
од родитеља Крсмана и Станике,
врлине покојникове
биле су познате грађанству целе Србије
које је његовим неуморним
и поштеним трудом стекао
за то признат између првих
и поштених грађана у Србији,
зато и ми живи свесрдно кажемо
– Проста му душа и лака му земља
Овај споменик подижему поново
његов син Душан
и Душанка жена
и сна Петрова Крстина
Чаша вина живот ми узела
у ономе Горачићу клетом
Сетите се 86-те
ја како се по Пироту шеће
од онда се бар слобода креће
два пута ме мртва из земље вадише
и трећи пут ми и спомен разбише.
Авај мени радикалче клети
зашто мене спомен не посети
Не ваља ви браћо радикали
Увредисте браћу сиротињу
Кад латисте спомен разбијени
наплатисте осамдесет банки
па и данас у потаји стоји
о спомену нико не говори.
Богда прости старога Дидића
и са њиме Петра Шолајића
и са Петром Ранка Таисића
што животом странку заклонише.

Шулубуре[уреди]

Споменик Ђорђу Пандуревићу (†1867) (Лиса – Шулубуре)

Приђи ближе мили роде
те прочитај овај надгробни спомен
гди почива Раб Божи
ЂОРЂЕ
ожалости свога оца
Сретена Пандуревића
и маике Анђелије
у С: Лисе
и кои чесно и поштено
поживи 21 год:
и претависе у вечност
у најлепшем цвету
на велику жалост роду свом
27 ноембра у 1867 Г.
Оваи спомен подижему
Сретен ожалошћени отац
и Василие чича : са Анђелиом :
тешко уцвељеном мајком Ђорђевом
Писа дмитар ђорђевић из С. Горачића
и Глишо Дмитрић из Котраже


Споменик Миладину Пандуревићу (†1893) (Лиса – Шулубуре)

Ова страна споменика показује
МИЛАДИНА ПАНДУРЕВИЋА
житеља села Лисе
који у 37 год. Живота
у Гостима код свог кума
несретним случајем
доби тешку рану од које
после двомесечног боловања
у крагујевачкој болници умре
месеца маја 1893 год.
и тамо сарањен.
Бог да му душу прости
Споменушега синови именовани
Милун, Радомир и Тривун


Споменик Илији Шулубуровићу (†1898) (Лиса – Шулубуре)

О љубезни Србски роде
стани мало овде, да разумеш
кога ова ладна земља скрива
дична Срба
ИЛИЈУ ШУЛУБУРОВИЋА
бившег преседника
и главног домаћина
овог села Лисе
и ратоборца
у српско-турском рату
1876 и 7 и 8. Год.
коије чесно поживијо
са својим суграђанима 53. год.
А престависе у вечност
14. Марта 1898. год.
Бог даму душу прости
Овај спомен показује и
Његова оца
ЈОКСИМА ШУЛУБУРЕ:
коије Сарањен у Ужицу 1872. Г.
Овај му спомен
Подигоше његов поштовани брат Симо
и синови Миљко и Милован.
свом оцу за знак Гроба
док је српског рода.
и супруга Миљка.
1898. Г.
Писа Млађен Раковић из Горачића


Споменик Симу Шулубурићу (†1909) (Лиса – Шулубуре)

СИМО ШУЛУБУРИЋ
рођ. 13. V. 1847 Г.
а Погинуо 27. VIII 1909 Г.
Пре времена Телом се у гробу скрива,
не по вољи Свевишњега Господа Творца,
ни по заслузи мојих дела што су жива,
већ по Обести Ненаситиг Звер – Зликоваца.
Са правим поводом
и добротом појмова моралних
неуморним радом и трудом
стадох у ред првих људи,
бејах и тамо где се правда дели,
али увек по народној жељи.
У мом дому гладне нахраних,
жедног напојих,
сваком на услузи бејах.
Све за живота мојег,
Али Звер, Хијена љута дође,
вечерати нам не даде,
Куршумом мене Милутина и Јелену
смрти предаде.
У својству твоих моралних врлина
оставио си друштву синовца и два сина;
Твој гроб каменом се краси,
вечни спомен дају,
зликовцу ужаснијом смрћу
светити се знају.
Овај спомен подигоше му
супруга Маргита
синови: Аврам, Адам
и синовац Милован


Споменик Станици Пандуровић (†1918) (Лиса – Шулубуре)

Овде пред овим споменом
Сарањено је тјело
СТАНИЦЕ
супруге почившег Миладина
Пандуровића житеља из Лисе
која поживи 57 год.
Рано оста без мужа,
својим трудом и поштењом,
подигла четири сина и ћерку
мали остали по смрти оца,
и с тим постигла да се
може мешати са првим и
поштеним грађанима овог села.
Умрла 24. августа 1918 год.
Бог да јој душу прости
Спомен овај према љубави
свога родитеља подигоше
њени синови
Милутин Радомир и Тривун.

Ајдачићи[уреди]

Споменик Ристи Тодоровић (†1859) (Лиса – Ајдачићи)

Зде почива
рабу божију
РИСТА
жена павла тодоровића:
живела е 40 година
умре марта 1859 лета


Споменик стогодишњој Мијојли Ајдачић (†1964) (Лиса – Ајдачићи)

Мијојла Ајдачић
поживе 100 год.
а умре 19-3-1964. год.
Остави 66 чланова
кћерију, унука, праунука
и бели пчела
Бог да јој душу прости
Спомен подигоше унук Драгоје
и праунуци.

Напомене[уреди]

  1. Споменик је био постављен у Кривачи поред пута Лиса-Белица-Вича-Краљево. 1984. године пренет је и постављен у Музеј надгробних споменика у Гучи.

Извор[уреди]

  • Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.