ЕМИНИ
Битха стаса, као јела
У облаке што се вије,
Обрашчића, на којима
Расцвале се руже двије.
Очи твоје, очи чарне,
Као јасне зв'језде сјају,
Ја сам срећа по сто пута
Кад ме мило погледају.
Та дивна си ко хурија
Понајљепша из џенета,
Ти си мени Емо мила,
Ц'јело благо овог св'јета.
Па још само кад помислим,
Да си ћерка рода славна,
Што се није препадао
Најжешћијех од душмана.
О, ја знадем да ти срце
За дом мили ув'јек бије,
Да ти око због невоља
Његовијех сузе лије.
Па зар има на свијету
Срећнијега Аллах роба,
Од Османа — усне твоје
Што у свако љуби доба!
