Експозе Зорана Живковића

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ово је текст експозеа мандатара за састав Владе Србије, Зорана Живковића, изнетог пред Народном скупштином Србије 18. марта 2003. године.




Даме и господо посланици, нисам срећан што се налазим данас на овом месту са задатком који имам, који сам добио од своје странке и од коалиције којој ова странка припада. Сигуран сам да нико у овој сали није срећан због тога што данас морамо да изаберемо новог председника Владе Србије. Свима је јасно да је убиство премијера Ђинђића губитак једног великог човека, за његову породицу, политичку странку, државу.


То убиство није само обрачун мафије са оним ко је са највише жара хтео да се обрачуна са том мафијом, већ има јасну политичку позадину и јасне политичке инспираторе. Очекујем да истрага која се спроводи утврди ко су политички и финансијски инспиратори овог убиства и да, заједно са онима који су га извршили, буду ускоро приведени правди.


Оно што је обавеза свих нас који смо имали ту част да радимо са Зораном Ђинђићем је да наставимо оно што је он са својом Владом започео пре нешто више од две године. Ово није нова Влада у правом смислу речи, ово је ванредно стање у Влади, односно одлука која је произведена вишом силом. Приоритети Владе Србије у наредном периоду биће и даље они који су постављени пре две године и на којима ћемо радити са несмањеним интензитетом. Има седам најважнијих ствари, на којима треба радити одмах.


У овом тренутку нам је јако потребна политичка стабилност, не због скупштинске већине и Владе која држи власт у овој држави, него због саме државе. Зато позивам све оне из позиције, али и из опозиције.... да дају допринос томе да се изврши политичка стабилност у нашој држави, понављам, због државе, због њених грађана.


Као што сам рекао, предлог састава Владе који ћу вам на крају рећи није ништа ново. Покушаћу, заједно са другима, да бар делом надоместим тај губитак, који је настао убиством председника Ђинђића, али Влада остаје у истом саставу, на истом путу, са истим задацима, циљевима и људима који ће спроводити програм усвојен пред Скупштином пре нешто више од две године.


Приоритети у овом тренутку су борба против организованог криминала, израда новог и модерног Устава Србије, стварање опште политичке стабилности у држави, што је услов за стабилност у региону, као и даља изградња и очување државне заједнице Србије и Црне Горе, што је услов за европске и светске интеграције.


Приоритет је и наставак започетих економских реформи и реформи здравства, образовног и система пензионог осигурања, приватизација и претварање постојеће друштвене привреде у једну здраву и ефикасну привреду. Промена законодавства је следећи приоритет, што је услов за привлачење што више инвестиција у нашу државу. Приоритет је и стварање стабилних демократских институција и наставак започете изградње система јавних служби, које треба да постану, у пуном смислу те речи, сервис грађана који ће радити у њиховом интересу. Приоритет је и наставак дипломатских, политичких и свих државних активности у обезбеђивању права која држава Србија има на Косову и Метохији по Резолуцији 1244.


Као и сви грађани ове државе и ви сте сведоци да борба против организованог криминала није почела у уторак 12. марта, већ много раније. Пут до стварања механизама да би та борба постала ефикаснија био је тежак. Закон о борби против организованог криминала је усвојен у овом парламенту пре више од пола године, а у тадашњем Савезном парламенту је морао да сачека тек крај године, и тек тада су и створени услови за активирање закона који сте ви донели.


Била су потребна два месеца да се изабере специјални државни тужилац. Када је он почео са радом и када су били остварени први резултати и када је било питање сата, а не дана када ће бити ухапшени први осумњичени, премијер је убијен.


Оно што нам даље предстоји у борби против организованог криминала је јачање оних институција које имају најважнију улогу у тој борби, а ту, пре свега, мислим на полицију и судство, у техничком, материјалном, али и у кадровском смислу.


Сведоци смо да је и по старим законима, у оном систему када није било баш толико правих механизама за ефикасну борбу против криминала, било пуно примера да су полиција и тужилаштво учинили доста да криминалци буду изведени пред лице правде. Онда је због некомпетентног или "корумпираног" тумачења права неких судија, дошло до тога да многи криминалци, уместо да буду у притвору, да им се ефикасно суди и да буду осуђени на заслужене казне, буду пуштени на слободу.


Акција која је започета 12. марта ове године, као што сте чули из саопштења МУП-а и Владе Србије, већ је дала резултате. Више од 750 људи је приведено, а већини је одређен притвор. Пронађена је, за сада, врло значајна количина експлозива, оружја, средстава везе и других ствари чије поседовање није дозвољено. Та акција ће бити настављена.


Полиција и судство морају у техничком и технолошком смислу да буду опремљени на нивоу века у коме се налазимо. То ће бити заједно са модернизацијом судства и адекватном, не политичком него стручном кадровском политиком, први приоритет нове владе, односно владе која ће наставити континуитет владе Зорана Ђинђића.


Стање опште политичке стабилности у земљи и региону и даља изградња и очување државне заједнице Србије и Црне Горе је важан приоритет. Не знам програм ниједне политичке странке, која седи у овом парламенту која није за интеграцију наше државе у Европу и свет и свима је јасно да та интеграција не може да буде остварена ако немамо у својој кући, у нашем дворишту, стабилност која нам то гарантује.


Наши краткорочни спољнополитички циљеви у тој области су чланство у Савету Европе, приступање Партнерству за мир и почетак преговора о чланству у Европској унији. Почетне кораке на остваривању тих циљева је делом започела и претходна савезна влада, али је јасно да ће ти кораци бити интензивнији и ефикаснији сада када је формиран Савет министара и нови парламент државне заједнице. Заједно са формирањем Владе Србије, то ће бити по први пут, или по први пут у последњих десет до 15 година, једна јединствена спољна политика, која ће довести до тога да и страним партнерима покажемо виши ниво озбиљности и усаглашености ставова.


Убиство премијера Ђинђића ће имати последице на економске планове који су били зацртани за ову годину. Већ сада је јасно да ће раст бруто друштвеног производа бити мањи од 5 одсто, колико је предвиђено. Процена надлежних министара је да ће то бити негде око 3,5 одсто, док ће планирана инфлација, која је предвиђена на девет одсто, бити нешто већа. Да подсетим да је ова влада под вођством Зорана Ђинђића инфлацију од 113 одсто у 2000. години свела на 41 одсто у 2001. и на 15 одсто у 2002. години.


Такође, 2002. године потрошачка корпа је била вредна 3,32 просечне плате, а у септембру 2002. године за минималну потрошачку корпу била је довољна једна просечна зарада. Нормално, то није нешто чиме можемо бити потпуно задовољни, али то је значајан резултат и добар темељ за даље јачање стандарда наших грађана.


Као ни премијер Зоран Ђинђић, тако ни ја, заједно са истим министрима, нећу говорити лажи, добре жеље, неке ствари за које смо сви сигурни да их је лепо чути, али да дефинитивно знамо да су неоствариве. Као и претходна влада, односно иста влада, и ова ће говорити грађанима истину. Истина је да ће нам требати доста година да достигнемо онај ниво социјалног, друштвеног и државног стандарда, којим ћемо бити задовољни и који ће бити добар за компарацију са осталим државама у нашем окружењу и у Европи.


Влада Србије ће наставити са приватизацијом. Током 2001. године и у првој половини 2002. године постављени су институционални оквири за приватизацију. До 12. марта ове године приватизовано је више од 500 предузећа, од чега 415 на аукцијама, 20 на тендерима и 80 продајом мањинских пакета. За 15 дана ће бити отворена тендерска приватизација Дуванске индустрије Ниш и Дуванске индустрије Врање, а ускоро треба очекивати и приватизацију "Беопетрола".


Приход од приватизације у прошлој години је био 355 милиона евра, а приход од уговорених инвестиција више од 300 милиона евра. За ову годину очекујемо кроз инвестиције и кроз приватизацију укупно милијарду евра, по пола милијарде из сваког извора.


У припреми су закон о стечају, о регистрацији, о предузећима и о фонду за давање кредитних гаранција, што ће бити наставак комплетирања правно-формалних услова за ефикасан рад на овом пољу.


У овој години се очекује и око 800 милиона евра донација. У 2001. и 2002. години тај износ је био укупно око милијарду и 400 милиона и он је потрошен - за сектор енергетике 304 милиона, за социјална питања 244 милиона, пољопривреду 93 милиона, здравство 86 милиона, образовање 27 милиона, развој саобраћајне инфраструктуре 83 милиона, развој приватног сектора 83 милиона, развој локалне самоуправе 123 милиона, развој цивилног друштва 73 милиона и за директну помоћ буџету 180 милиона евра.


Све активности Владе, од јануара 2001. године до 12. марта ове године, довеле су и до тога да смо просечну плату, која је у 2000. години била 35 евра, подигли на 102 евра у 2001. години, и на 151 евро у прошлој години. Влада ће наставити са свим активностима које би требало да дају допринос подизању животног стандарда грађана, али искључиво из реалних извора.


Влада ће спровести одлуку о увођењу фискалних каса у другој половини ове године. Влада очекује и предвиђа да ће у овој години раст пољопривредне производње бити око три одсто. Влада Србије је од 2001. године први пут почела да исплаћује родитељски додатак - за друго дете у износу од 55.000 динара, за треће дете од 98.000 динара, за четврто дете од 130.000 динара.


У току 2002. године у Србији је обновљено око 800 километара путева, за шта је Влада Србије издвојила 175 милиона евра, а 50 милиона евра је обезбеђено из донација. За неки дан почеће радови на аутопуту Београд-Нови Сад. У овој години предвиђено је обнављање путне мреже, односно изградња 830 километара путева, за шта ће бити издвојено 197 милиона евра. Почетком јула очекује се почетак рада обновљеног аеродрома у Нишу.


Влада Србије је у протеклом периоду успела да са страним партнерима договори и формализује откуп 29 одсто државног предузећа за телекомуникације "Телекома", што ће створити много боље услове за даљи општи развој тог сектора у нашој држави.


Очекујемо да ова скупштина усвоји закон о железници, као и закон о телекомуникацијама, који подразумева оснивање агенције за телекомуникацију и издавање лиценци, стратегију развоја радиодифузије, план распореда фреквенција и стратегију развоја рачунарских мрежа у нашој држави.


Очекујемо такође да ова скупштина у најкраћем року усвоји измене правосудних закона који ће омогућити да судство напусте компромитовани и корумпирани кадрови, који су протекле две године опструирали напоре државе да се обрачуна са криминалом. Ово није никаква чистка у правосуђу, нити освета, већ јасан однос према јасном стању ствари.


Косово и Метохија је, нажалост, скоро можемо рећи вечна тема за политичаре у Србији. У последњих десет или петнаест година та тема није ишла у оном правцу којим би било ко у Србији могао да буде задовољан. Од усвајања Резолуције 1244, до данас, држава Србија, СРЈ, а сада државна заједница Србија и Црна Гора, испунила је све обавезе из те резолуције. Међународна заједница није испунила ни половину обавеза које је преузела.


Зато је премијер Ђинђић пре извесног времена, заједно са својим сарадницима, јасно покренуо процес који би требало да доведе до тога да за неколико година дођемо до коначног статуса Косова и Метохије, што нам је сада остављено у аманет. Очекујем да данас, после свега што се десило, око тог програма и стратегије окупимо све наше снаге и да свако у оквиру својих могућности помогне да тај процес пред међународном заједницом и Албанцима на Косову буде представљен као озбиљан пројекат свих који желе да посао политичара обављају на ваљан начин.


Када је ова скупштина бирала Владу премијера Ђинђића, он је тада, између осталог, обећао почетак процеса приватизације, која је добила свој прави замах и већ сада можемо да кажемо да ће у току ове године половина привреде бити приватизована, односно да ће више од половине запослених радити у приватним предузећима. Обећао је и успостављање омбудсмана, односно народног адвоката. Предлог закона који треба да дефинише ту област је већ дуго у парламенту и од вас зависи када ће ово обећање бити остварено.


Успостављена је редовна исплата пензија. После неколико деценија, у последње две године, пензионери су у току једне године добили 12 пензија и сигурни су у датуме када ће им оне бити исплаћене. Те пензије јесу мале, али оне се добрим делом исплаћују из буџета, што представља још једно додатно оптерећење за буџет Србије.


Премијер Ђинђић је обећао и враћање дугова, које је држава имала према грађанима, а на основу дуговања за социјално давање, што је и испуњено. Обећане су инвестиције у инфраструктуру и енергетику, што је такође испуњено.


Влада Зорана Ђинђића је обећала пораст плата и куповне моћи становништва. Петоструко је номинално повећана плата, а реално повећање плата за ове две године можемо да меримо са десетинама процената.


Обећан је повратак у међународну заједницу. Такође, обећана је и нова пореска политика и строга контрола над прометом нафте, цигарета и друге акцизне робе. Сведоци смо да је и то у потпуности остварено. Један део обећања још није дошао до своје потпуне реализације, и ја очекујем да се тај процес настави, односно да даље активности Владе Србије, парламента и свих других институција у држави, заједно допринесу да се све те обавезе и обећања испуне.


Ја лично, људи из Владе, људи из Демократске странке, посланици Демократске странке, а сигуран сам и посланици ДОС-а, имамо не само формалну него и личну одговорност да овај посао буде настављен, из осећања пијетета према убијеном премијеру Ђинђићу. Од мене немојте очекивати да личим на премијера Ђинђића. Немам никакву амбицију да и на корак могу да приђем ономе што је он значио у овој држави. Не желим ни да покушам да мислим да могу да се поредим са њим, али у мени очекујте човека који ће са истом одлучношћу, заједно са другима, решавати све кризне ситуације.


Мислим да смо на крају најтеже кризне ситуације коју смо имали у последњих неколико година и позивам вас, као што сам једном већ учинио, да сви ви, сви они који не осећају одговорност за то што се десило премијеру Ђинђићу, на свој начин, у оквиру свог политичког програма помогну да се његов програм, програм његове Владе настави и после његове смрти.


У саставу Владе Републике Србије предлажем за потпредседнике Владе Републике Србије др Небојшу Човића, Душана Михајловића, који ће до избора министра обављати и функцију министра унутрашњих послова, проф. др Жарка Кораћа, Јожефа Касу, мр Миодрага Исакова и Чедомира Јовановића.


За министре у Влади Републике Србије предлажем мр Божидара Ђелића, за министра за финансије и економије, др Владана Батића за министра правде, Родољуба Шабића за министра за државну управу и локалну самоуправу, проф. др Драгана Веселинова за министра пољопривреде и водопривреде, Александра Влаховића за министра за привреду и приватизацију, др Кори Удовички за министра рударства и енергетике, Марију Рашету-Вукосављевић за министра саобраћаја и телекомуникација, проф. др Драгослава Шумарца за министра урбанизма и грађевина, др Слободана Милосављевића за министра трговине, туризма и услуга, проф. др Горана Питића за министра за економске везе са иностранством, Драгана Миловановића за министра за рад и запошљавање, др Гордану Матковић за министра за социјална питања, проф. др Драгана Домазета за министра за науку, технологију и развој, проф. др Гашу Кнежевића за министра просвете и спорта, Бранислава Лечића за министра културе и јавног информисања, др Томицу Милосављевића за министра здравља, проф. др Анђелку Михајлов за министра за заштиту природних богатстава и животне средине и проф. др Војислава Миловановића за министра вера.

Извор[уреди]

Мрежно место Владе Србије; преузето 15.3.2009.