Дјевојка је јарана карала:
„Јаранине, један ми хајинине,
Да л’ нијесмо Божју вјеру дали
Да се другом оженити нећеш,
Нако са мном, али црном земљом, 5
А ти си се синоћ оженио,
Нит’ је боља, нит’ љепша од мене,
Нит’ бољега рода од мојега,
Наком што је рухом богатија”!
Милорад Радевић, Миодраг Матицки: Народне песме у Српско-далматинском магазину, Матица српска, Институт за књижевност и уметност, Нови Сад * Београд, 2010., стр. 95.
