Дјевојка је сунцу говорила:
— Јарко сунце љепша сам од тебе!
Ако ли се томе не вјерујеш,
ти изађи на то небо равно,
ја ћу изаћ’ за гору на воду, 5
у љепоти да се огледамо!
Кад је ведро јутро освануло,
излазило на небо сунашце,
а дјевојка за гору на воду.
Угледало лијепо сунашце, 10
угледало кроз јелове гране
како млада љепотом се дичи.
Тад се сунце ашик учинило!
Три пут’ се је сунце заиграло
па одвуче лијепу дјевојку 15
да је узме себи за љубовцу.
Од ње поста звијезда Даница.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 99.
