Дјевојка је сунце братимила:
— Жарко сунце, мој по богу брате!
Јеси л' скоро по Мисиру сјало?
Је ли тамо Мисирлија Јово?
Јаше л’ Јово дебела ђогина? 5
Сјају л’ му се токе на прсима?
Смију л’ му се бени по образу?
Види л' му се зумбул на рамену?
Цвати ли му ружа на фесићу?
Жарко сунце дјевојци говори: 10
— О, дјевојко, моја посестримо!
Ја сам скоро по Мисиру сјало,
амо ти је Мисирлија Јово.
Јаше Јово дебела ђогина,
сјају му се токе на прсима, 15
смију му се бени на образу,
види му се зумбул на рамену,
а цвати му ружа за фесићем.
Благо цури којој буде суђен!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 721.
