[Дјевојка је крај воде стајала]
Дјевојка је крај воде стајала,
Сва се вода од ње засијала:
Од лица јој и љепоте веље;
Па је лицу своме бесједила:
»Јао моје пребијело лице, 5
Да ја знадем и по чему млада,
Да ће тебе стар јунак љубити,
По гори би чемерику брала,
Чемериком тебе умивала:
Кад пољуби старо ожењено, — 10
Да му буде горко и чемерно.
А да знадем и по чему млада,
Да ће тебе млад јунак љубити,
По гори би љубичице брала,
Па би тебе лице умивала: 15
Кад пољуби младо нежењено, —
Да му буде слатко, мирисаво.«
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
