Дјевојка је босиљак сијала,
Долом смњље, а брдом босиље.
Што под водом то је подводњела,
Што пад водом то је заљевала
Свако га је јутро заљевала. 5
Једно јутро не даде јој мајка
Вет послала брата најмлађега,
Да обиде смиље и босиље.
Братац оде па се одмах врати:
„Два ти, сејо, струка увенула: 10
„Мајци смиље, а драгом босиље “
