У Милице дуге трепавице,
Трепавице и бијело лице.
Ја је гледам три године дана,
Нисам мога[1] очи угледати.
Скупиа[2] сам коло дивојака: 5
Било ведро, па се наоблачи.
Све дивојке к небу погледале,
Не гледала Милица дивојка.
Њезине јој друге говориле:
"Ај, Милице, наша другарице! 10
Ил си луда, ил одвише мудра,
Да не гледаш с нама у облаке?"
Она им је говорила млада:
"Нисам вила, да свијам облаке.
Већ дивојка, да гледам преда се." 15
