Ударало у тамбуру ђаче:
Тамбура му од сувога злата,
Жице су му косе девојачке,
А терзијан перо соколово.
Гледала га с чардака девојка, 5
Гледала га, па је беседила:
"Боже мили! да чудна јунака!
"Да ли ми га Бог у срећи даде!
"Под њега би каранфил стерала,
"А под главу румену ружицу; 10
"Нек мирише, нек се често буди,
"Нека моје бело лице љуби."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 467.
