Лепо ти је под ноћ погледати
Тамо доле крај тија Дунава
Гди с' јунаци шатор разапели,
И под њиме пију рујно вино.
Њима служи лијепа девојка: 5
Како коме чашу додаваше,
Сваки јој се у недра машаше;
Ал' говори лијепа девојка:
„О јунаци и господичићи!
„Ако свима могу бити слуга, 10
„Ја не могу свима бити љуба;
„Него једном, ког ми срце љуби."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 329.
