Ђевојка је огледало клела:
„Огледало, ти га не гледало!
„Ти си мене мајци опадало,
„Да ја љубим четири јунака:
„Два жењена, а два нежењена; 5
„Жив ми братац! нисам до једнога,
„И то једно младо нежењено,
„Које нигда љубит' престат' не ћу."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 329.
