Изнико ми је зелен боре
Младоме јунаку пред био двор,
Навади му се соколе,
Да му потрза зелен бор,
Под бором драгу постеља, 5
Свакога цв'јећа настрта,
Највнше руже румене,
И виолице питоме.
Туна ми јунак почива,
На руке му је ђевојка, 10
Пунуо му је виор од горе,
Сломио му је грану од бора,
Ђевојци паде на лице,
Из сенка трену ђевојка,
Зелен бор стаде проклињат': 15
„О боре зелен, мој боре,
„Све твоје гране посале!
„Што мене младу пробуди,
„И моје лице нагрди,
„Што ми се не даш наспати 20
„Младом јунаку пред дворе.“
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 398.
