Дјевојка и јоргован
Јорговане, отпале ти гране!.. "
„„А јер тако, убава дјевојко!?...""
,,Јере немам, коме би те дала ...
Сирота сам у оца и мајке,
Без мираза, што навлачи момке;
О иглици и танкој преслици
Себе храним — ода зла се браним,
Па ме с тога тешка срећа прати." —
„„Та не лудуј, живота ти твога!
— Вели дјеви јорговане цв'јеће: —
Дјевојачког док ти је имена,
И у њедру дјевојачке душе,
Бољега ти мираза не треба:
Ти ћеш стећи — не ће дуго проћи,
Ком ћеш моћи мене цв'јеће дати;
Мене дати: — његовом се звати."" —
