Дјевојка и лице

Дјевојка и лице

Девојка је крај горе стајала.
Сва се гора од лица сијала,
Девојка је лицу говорпла:
„Давор' лице! давор' бриго моја!
„Да ја знадем, моје бело лице, 5
„Да ће тебе стар војно љубити.
„Ја би ишла у гору зелену,
„Сав би пелен по гори побрала,
„Из пелена б' воду извијала,
„Те би тебе, лице, умивала, 10
„Кад стар љуби, нека му је горко.
„А да знадем, моје бело лице,
„Да ће тебе млад војно љубити,
„Ја би ишла у зелену башчу,
„Сву би ружу по башчи побрала, 15
„Из руже би воду извијала,
„Те би тебе, лице, умивала,
„Кад млад љуби, нека му мирише."

[I^б 122.]

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 305-306.