Девојка ми, Радо! косу чешља, роде мој![1] Косу чешља, Бога моли: "Дај ми, Боже, добру срећу, "И у срећи добра рабра, "И у рабра млогу браћу 5 "Млогу браћу, млоге сестре; "Кад ја пођем роду моме, "Два девера коње прежу, "А два оће са мном поћи; "Две јетрве колач вију, 10 "А две оће са мном поћи; "Две заове венац вију, "А две оће са мном поћи."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 429.