Девојка ми, Радо! косу чешља, роде мој![1]
Косу чешља, Бога моли:
"Дај ми, Боже, добру срећу,
"И у срећи добра рабра,
"И у рабра млогу браћу 5
"Млогу браћу, млоге сестре;
"Кад ја пођем роду моме,
"Два девера коње прежу,
"А два оће са мном поћи;
"Две јетрве колач вију, 10
"А две оће са мном поћи;
"Две заове венац вију,
"А две оће са мном поћи."
Референце
↑Овако се код сваке врсте припијева, у сриједи Радо, а на крају роде мој.
Извор
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 429.
