Хвали ми се Мујо момче младо
У мејхани међу јаранима:
„Гледах Назу четири године,
Многе сам јој алмагање дао:
Двије дибе, четири кадифе 5
И два феса бисером кићена,
Два кићена, а два некићена.
Двије местве златом сашивене,
А папуче сребром потковане,
То све дадох, очију не вдђох!" 10
Отлен скочи Мујо момче младо,
Па он пође пребијелом двору,
Срете Назу у чикме сокаку,
Па јој рече Мујо момче младо:
„Погледај ме, Назо, моја душо, 15
Погледај ме црнијем очима!"
Превари се, уједе је гуја:
Погледа га плавијем очима.
Ал јој рече Мујо момче младо:
„Хајде, Назо, свом бдјелу двору, 20
Удаји се, не уздај се у ме."
Наза њему на то одговара:
„А чујеш ме, Мујо момче младо,
Сад на теби зелена долама,
До дан до два зелена травица; 25
Сад на теби танана кошуља,
До дан до два — бијели ћефини!"
Пође Мујо свом бијелу двору,
Идући га забољела глава,
А на сунцу — умријети хоће! 30
И кад дође свом бијелу двору,
Проговара остарјелој маји:
»Стери, мајко, мекане душеке,
Немој стерат дуго, ни широко,
Веће стери кратко и узано, 35
Јер ти нећу дуго боловати:
Данас данак и сутра до подне!"
Кад се сутра подне заучило,
Душу пусти Мујо момче младо.
Сазвали су хоџе и хаџије, 40
Окупаше Мују момка млада,
Однесоше новоме мезару.
Кад у јутни јутро освануло,
Подранилаа Мујагина мајка —
Она иде новоме мезару. 45
Када дође до нова мезара,
Она стара њему проговара:
„Како ти је на конаку било,
Је ли теби вично и обично,
Је л' ти тешка јорган земља црна, 50
Јесу л’ тешке тахте јаворове,
Је л' ти тврдо под главом камење?"
Из мезара нешто проговара:
Л'јепо ми је на конаку било,
Није тешка јорган земља црна, 55
Нит'су тешке тахте јаворове,
Већ је тешка клетва дјевојачка:
Селам ћеш ми мојим јаранима
Што гледају - нек' не остављају.
Па да куну јадне јауклије. 60
Када куну до бога се чује,
Кад уздахну и богу је жао!"
