Дуња мома двори мела,
Двори мела слузе рони.
Мајка си гу лепо пита:
„Што ми ти је, Дуњо ћеро,
Да л’ ти момче аџамија?“ 5
Двори метеш, слузе рониш,
— Мори, мајке, стара мајке,
Неје момче аџамија,
Свекрва ми лозје чува,
Уфатила љуту змију, 10
Залва гу је, дом донела,
Јетрва гу уготвила,
Па ме канив ја да једем,
Да отрују мене младу,
Зато, мајко, слузе роним! 15
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 116-117.
