Пређи на садржај

Душан Силни/24

Извор: Викизворник
Душан Силни
Писац: Милорад Поповић Шапчанин
ПОЈАВА 1



ЧИН ТРЕЋИ
Свечана престона сала, с великим сводовима и стубовима, у стилу византијском. У среди, у дубини, узвишено место, са три престоне столице; две једнаке, трећа мало мања, ступањ ниже. Напред, лево и десно, с црвеним скерлетом покривени столови, на њима бели двоглави орлови. Око њих поређани богати дарови.

ПОЈАВА 1
ЧЕЛНИК и две слуге.


ЧЕЛНИК:
Је ли готово све?
СЛУГЕ:
Све.
ЧЕЛНИК:
Како сте изложили дарове?
ПРВИ СЛУГА:
На овом столу дарови Новога Брда, а на овом града Дубровника.
ЧЕЛНИК:
Добро, уклонимо се! (Слуге оду, велики Челник застане). И овај се рашки краљ зацари! Е мој Ћесаре, ко се томе надао. Твоје писмо (Извади га из недара). Одмах ћемо га Кантакузину. Ми влахијска и македонска господа сложни смо, осим Хреље Драговоље. Подетно се старац и покалуђери се у Риму. Али, мој стари обичај, Ћесаре, свако пимсо, пре испраћања, прочитати. Да видимо (Чита): „Рашка господа опкружују краља; неодољива њихова моћ. Краљу и краљици прилазимо, с вером и неповерењем. Нас велику македонску властелу, обисипљу милостима и баштинама, али сумњамо у искреиост њихову. Противно жељи и намерама ваше царске воље, порфирородни, краљ узима данас царски венац. Сматра за дужност приказати вам ову немилу новост и очекивати даље заповести ваше царске милости.
Изволите издати повељу, да се доносилац књиге у путу убије.
                                                                      Вукашин"
И овај Ћесар ужасан. Зобље људе као врапци конопљу. (Чује трубу из даљине). Крећу се. Смотрено, Челниче! Данас ћемо навући хаљину притворства и радовати се. А сутра? Ха, ха, ха! Сутра ће Кесар показати прокимен Пст. Прикримо се! Неко долази. (Заклони се за стубе. Из далека се јаче чује трубе и звона.)



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.