Душан Иванић – ВИСОКА ДУХОВНА ТРАДИЦИЈА

Душан Иванић
ВИСОКА ДУХОВНА ТРАДИЦИЈА

     Готово полустољетна асимилација, потискивање и гушење културе Срба у Хрватској изазвали су тешке посљедице не само на ниво и интензитет актуелних духовних творевина овог народа него и по статус онога што припада старијим епохама, јер је то остало забачено, неиспитано и заборављено. Рукопис Здравка Крстановића је управо један од знакова да се те неповољне околности све више прекидају и да се из културне баштине Срба у Хрватској потврђује оно што има трајне квалитете. Аутор рукописа је свој избор засновао на мјеродавним изворима (готово двадесетак збирки, периодичних публикација, архивских збирки, од Ерлангенског рукописа до збирке савременог скупљача као што је Славица Гароња, или до рукописа САНУ или загребачког Завода за фолклор), али вриједност његовог рада одређује првенствено висок квалитет изабраних текстова. Осим те високе мјере, препознатљиве у сваком предложеном и унесеном тексту, важна је још једна околност: Крстановић је испољио велику осјетљивост у груписању пјесама, инсистирајући на умјетничким додирима међу њима, а истовремено не запостављајући значајне жанровске и хронолошке подјеле (нпр. почиње митолошко-хришћанским пјесмама, наставља интимно-љубавним и породичним и долази до партизанских). Осим главних лирских врста аутор је унио и епско-лирске и епске пјесме, што његовом избору даје одлике свеобухватности.
     Садржећи опште одлике српске народне поезије, ове пјесме свједоче о изразитој динамици појединих врста, међужанровским процесима, о великој језичкој инвентивности њихових пјевача и казивача, што им даје препознатљиво локално обиљежје а не умањује високе естетске учинке. Не треба заборавити да су међу Србима у Хрватској, или од пјевача с тога подручја, настале неке од пјесама неприкосновене вриједности (Смрт мајке Југовића, Мали Радојица, нпр.), што говори о високој духовној традицији тога дијела народа колико и о ненадокнадивом губитку и запостављању творачке енергије у условима асимилаторске политике режима у Хрватској. Тако би Крстановићева антологија могла бити, колико је вриједна сама по себи као културно-умјетнички гест и подстицај да се колико је год могуће надокнади изгубљено вријеме свједочећи о великим духовним залихама наслијеђеним из традиције.

Референце

Извор

Златна пјена од мора, Народне пјесме Срба у Хрватској, приредио Здравко Крстановић, Рад, Београд, 1990.