Дурутагић Ибро (Јајце)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Дурутагић Ибро (Јајце)

0001 Пиће пили млади Удбињани
0002 У беглуку личког Мустај-бега.
0003 У врх стола сједи Мустај–беже,
0004 До њег сједи гази Ћејван ага,
0005 Па до њега Глумац Осман ага,
0006 А до њега Грдан Мустаф-ага,
0007 До њег Козлић сједи Хурем ага,
0008 А до њега Диздаревић Мехо;
0009 Тамам их је два’ест и четири.
0010 Редом чаша наоколо хода,
0011 Кано птица од гране до гране.
0012 Сваки шенли пије и весело,
0013 До Турчина Диздаревић Меха.
0014 Мехо пића ни да пије не ће,
0015 Већ окисо, главу објесио.
0016 Њега лички пита Мустај-беже:
0017 »Давор Мехо, драго д’јете моје!
0018 Што ти Мехо да с’ напојиш не ћеш?
0019 Дедер кажи Мустај бегу своме:
0020 Какви су ти осванули хали,
0021 Кад Бог знаде, а види Крајина,
0022 Да си харан јунак на мејдану,
0023 Гдје мач с’јева а пол’јећу главе!« 
0024 Мехо викну личког Мустај-бега:
0025 »Прођ’ се, беже, Диздаревић Меха,
0026 Што бих пио, с вама говорио,
0027 Када, беже, од тог фајде нема,
0028 Неста, беже, по Лици јунака!
0029 Поглед’ беже, до воде Црвача,
0030 Види, дван’ест дјевојака,
0031 Платно б’јеле, коло ухватиле.
0032 Па гле, беже, Дурутагић Ибра,
0033 Како хода, а кулаша вода.
0034 Он ти, беже, гледа дјевојака.
0035 А слушај ме, дирек од Удбине,
0036 Ево, беже, четири године,
0037 То нестаде са Удбине Фате,
0038 Праве сестре Дурутагић Ибра;
0039 За њу гласа ни хабера нема.
0040 А вид’ брата Дурутагић Ибра,
0041 Како хода, а кулаша вода,
0042 А не тражи порођене сеје,
0043 Л’јепе Фате, жалосна му маја!
0044 А мој Лика, дирек од Удбине,
0045 Ја сам скоро узјахо дората,
0046 Портјеро га преко Велебита,
0047 Па од Задра, до Херцег-Новога,
0048 И од Бриња до влашког Ленђера,
0049 Од Зрмање па до Звониграда,
0050 До Оточца, до воде Гашчице.
0051 Туд’ сам, беже, све водо дората,
0052 Тражећ, беже, јадних невољника,
0053 Наш’о н’јесам, лички Мустај-беже;
0054 Па сам отле отиско дората,
0055 На Кунару у ћесаревину,
0056 Па сам плачућ дошо до Карловца,
0057 У Карловац утјеро дората,
0058 До авлије бана Хенкалића.
0059 Кад сам бану ушо у авлију,
0060 На големо чудо ударио,
0061 Гдје дјевојку у авлији хађох!
0062 У црно се бутун замотала,
0063 Па се црним пасом опасала,
0064 А завила мрком јеменијом.
0065 Тестију је вргла под фискију,
0066 Воду лијева, а сузе прољева.
0067 Ја дјевојку не знах, Мустај-беже,
0068 Док не рекох сехат и Крајину,
0069 На Удбини Дурутагић Ибра.
0070 Да т’ је чути, лички Мустај-беже,
0071 Ох што пјева у авлији Фата:
0072 »»Куку брате, Дурутагић Ибро!
0073 Ево има четири године,
0074 Да ти се је осужњила Фата,
0075 А запала Хенкалића бана.
0076 Па мој брате, Дурутагић Ибро,
0077 Мен’ је л’јепо у Карловцу б’јелом,
0078 А код Јеле Хенкалића бана.
0079 Скупа јемо, зајендо пијемо,
0080 А спавамо на једном јатаку.
0081 Ал ну, Ибро, големе жалости,
0082 Сад је бане заврго весеље,
0083 Крсти сина, а жени синовца,
0084 Па је Фату метн’о на обдуљу.
0085 Књиге посло на четири стране;
0086 Од свакле ће коњи полетјети,
0087 Брате Ибро, из ћесаревине;
0088 Па мој Ибро, из принциповине.
0089 Ја сам чула, брате по рођењу,
0090 Да ће доћи бајерска кобила,
0091 Ибро брате, из земље Бајерске.
0092 Ту кобилу у крилате пишу;
0093 Што год лети на ноге четири,
0094 Да кобили утећи не море,
0095 Оде Фата у земљу Бајерску,
0096 Преко мора тридесет конака,
0097 Оклен с’јадни сужњи не враћају.«« –
0098 Фата викну у авлији, Лика:
0099 »»Куку брате, Дурутагић Ибро!
0100 Што не дођеш до Карловца б’јела,
0101 Не сајашеш помамна кулаша,
0102 Што ти га је отхранила Фата,
0103 Од трећака, брате, до седмака,
0104 Не сведеш га камену Карловцу,
0105 Па не пушћаш ата код Карловца
0106 На весељу Хенкалића бана,
0107 Не би ли те мио Бог помого,
0108 Да избавиш код Карловца Фату,
0109 Да изнесеш на град на Удбину,
0110 Да утјешиш на оџаку мајку!«« 
0111 А ја, беже, слушам на дорату,
0112 Ја сам два пут нуџум учинио,
0113 Да подигнем на дората Фату;
0114 Па се смио поуздати н’јесам
0115 У дората, лички Мустај-беже,
0116 Далеко је од Карловца Лика,
0117 Од Карловца до горе Петрање,
0118 Мој Мустај-бег, пет пуних сахата,
0119 А све поље ату под ногама.
0120 А ти мјеру доратову знадеш:
0121 Дори мјера четири сахата,
0122 Да га ђавли навијат не могу,
0123 Петим сустат, помакнут не море,
0124 С тог се смио поуздати н’јесам.
0125 Оста, беже, кукајући Фата,
0126 Ја из града истјерах дората,
0127 Па ти дођох на град на Удбину;
0128 С тог не могу ја да пијем пића!« 
0129 Ја кад беже те разумје р’јечи,
0130 Слугу Рада у беглуку викну.
0131 Када Раде дође Мустај-бегу,
0132 Беже Раду у беглуку каже:
0133 »Спан’ дер Раде до воде Црвача,
0134 Па ми викни Дурутагић Ибра!« 
0135 А кад Раде до Црвача сађе,
0136 Раде Ибра код Црвача викну:
0137 »Тебе зове лички Мустај-беже!« 
0138 Ибро свога узјаха кулаша,
0139 Пред њим иде ускок Раде мали.
0140 Кад с’ помоли до беглука Ибро,
0141 Мустај-беже вели Удбињаном:
0142 »Удбињани, драга браћо моја,
0143 Кад нам уђе Дурутагић Ибро,
0144 Селам викне у беглук мејхани,
0145 Немој нико отпримит селама,
0146 Долиш сама овог Мустај-бега,
0147 Ја ћу њему селам отпримити,
0148 Ја ћу јутро с њиме диванити,
0149 Да би једног пожељела маја,
0150 По несрећи море обојицу!« 
0151 У то доба на кулашу Ибро,
0152 Ата сјаха, Раде прихватио.
0153 Када Ибро у беглук униђе,
0154 Ибро селам у беглуку викну,
0155 А сви Турци главе објесише,
0156 Нико њему да прихвати не ће,
0157 Долиш сама личког Мустај-бега.
0158 Мустај-бег му селам прихватио:
0159 »Алећ селам, од кује копиле,
0160 Н’јеси д’јете Дурут-аге старог,
0161 Већ си, Ибро, од кује копиле!
0162 Лако ј’ ходат крај воде Црвача
0163 И гледати дван’ест дјевојака,
0164 Како платно код Црвача б’јеле.
0165 А, копиле, Дурутагић Ибро,
0166 Ево има четири године,
0167 Како ти се осужњила Фата,
0168 За њу гласа ни хабера нема,
0169 Ти, копиле, ни мукајет н’јеси,
0170 Нити тражиш, ни за Фату питаш.
0171 Ено ј’ Ибро, код Карловца б’јела
0172 У сердара Хенкалића бана;
0173 Ено ј’ бане заметн’о весеље,
0174 Крсти сина, а жени синовца,
0175 А сесру ти мет’о на обдуљу;
0176 На Фату ће коњи полетјети,
0177 О копиле, из ћесаревине,
0178 Па копиле, из принциповине,
0179 Ту ће доћи бајерска кобила,
0180 Чуј копиле, из земље Бајерске;
0181 А кобилу у крилате пишу,
0182 Чипе гриве, сухоњаве главе,
0183 Пто год лети на ноге четири,
0184 Да кобили утећи неморе,
0185 Оде Фата преко сињег мора!« 
0186 Када Ибро те разумје р’јечи,
0187 Зубом шкрину, Мустај-бега викну:
0188 »Мустај-беже, дирек од Удбине!
0189 И Бог знаде и види Крајина,
0190 Да године и мјесеца нема,
0191 У мјесецу никакве недјеље,
0192 Да не ходам по камен-котару.
0193 Ја мал трошим, а за Фату питам,
0194 За њу гласа ни хабера нема.
0195 Чуј, Мустај бег, дирек од Удбине!
0196 Ево т’ вјера Дурутагић Ибра,
0197 Ти ћеш данас утувит вр’јеме:
0198 Ил је Ибро од кује копиле,
0199 Ил је д’јете Мурутаге старог;
0200 Ја ћу о те палу окушати
0201 Море л’ пала ајанскога меса.« 
0202 То му рече, палу повадио.
0203 А кад пала у беглуку сину,
0204 Покорачи личком Мустај-бегу.
0205 Ал је мучно ошинути Лику,
0206 Јер га дворе оба бајактара.
0207 С једне стране Ђулић га ухвати,
0208 С друге стране Ибро бајрактару.
0209 Изнесоше из беглука Ибра,
0210 И кад Ибро до куле дошао,
0211 Задје палу, узјаха кулаша,
0212 Па он бега са кулаша викну.
0213 »Мустај беже, дирек од Удбине!
0214 Моли с’ Богу за два бајрактара,
0215 Оба би нас пожељела маја.
0216 Па чуј беже, што говори Ибро:
0217 Ево т’ вјера Дурутагић Ибра,
0218 Ако л’ мене видиш на кулашу
0219 Посл’је данас граду на Удбини,
0220 Вид’ ћеш Фату Дурутагић Ибра.
0221 Ако л’ мене ти не видиш, Лика,
0222 Предај рахмет, то сам погинуо.« 
0223 То му рече, отиште кулаша,
0224 За њим беже гледа и Личани.
0225 Пуста скока у коња кулаша!
0226 Све по копље у висине скаче,
0227 По два копља ужхвата уз рудине.
0228 А Мустај бег Удбињане викну:
0229 »Удбињани, драга браћо моја!
0230 Вјера вам је личког Мустај-бега,
0231 ’Наког скока у голуба нема,
0232 У голуба личког Мустај-бега!« 
0233 Тјера Ибро Крбавом кулаша,
0234 Ибро мисли у седлу кулашу:
0235 »Мој кулашу, десно крило моје!
0236 Ми Карловцу салазили н’јесмо,
0237 А не знамо пута до Карловца,
0238 Код њега нам пријатеља нема,
0239 Побратима, а ни посестриме.
0240 Сад што ћемо, оба крила моја?
0241 Хајдмо, брате, великој Кладуши,
0242 До мог побра, Муја кладушкога,
0243 Замолити Муја кладушкога,
0244 Нек нас сведе плацу до Карловца,
0245 Да пуштамо ђога и кулаша
0246 На весељу Хенкалића бана,
0247 Не би ли ми драги Бог помого,
0248 Да утечем на весељу Фату,
0249 Те изнесем на град, на Удбину.« 
0250 Ни кули се да наврати не ће,
0251 Да он каже на одаји мајци,
0252 Нег’ управи гори Пљешивици.
0253 Сад да ти је било погледати,
0254 Ил вук вије, ил јунак завика?
0255 Није вука у беглук-мејхани,
0256 Већ завика Диздаревић Мехо:
0257 »Чуј, Мустај-бег, дирек од Удбине!
0258 Тако Меха не родила маја,
0259 Већ кобила, што дората мога,
0260 Ако л’ Мехо не ће до Карловца,
0261 Ја ћу пустит на весељу дора,
0262 А на Фату Дурутагић Ибра.« 
0263 Завикаше два Ћејванагића:
0264 »И ми ћемо на вранцима саћи
0265 На весеље Хенкалића бана!« 
0266 А ста вика аге Врховскога:
0267 »Ја ћу беже, сајахати ждрала,
0268 Па ждралина пуститит на обдуљу,
0269 А на Фату Дурутагић Ибра!« 
0270 А завика Боснић Мехмед-ага:
0271 »Ја ћу беже, до Карловца саћи!« 
0272 Па повика Ограшевић Але:
0273 »Ја ћу, Лика, до Карловца саћи!« 
0274 Па ста вика Црноглавца Хуса;
0275 За њим дван’ест рече Удбијана,
0276 Да ће саћи, ате сајахати.
0277 Кад Мустај-бег те разумје р’јечи,
0278 Удбињане грлом подвикнуо:
0279 »Лички јањци, о Јурјеву данци!
0280 Када ћете до Карловца саћи,
0281 Ево вјера личког Мустај бега!
0282 Ја ћу, јањци, на Петрање доћи,
0283 И гледати уз поље Карловцу,
0284 Како ати брзовити трчу
0285 На весеље Хенкалића бана.
0286 Па кад, дјецо, поведете Фату,
0287 Побјегне, маглу подигнете,
0288 Поведите од Карловца бана,
0289 Ја ћу вама индат учинити
0290 Са Петрање на пољу Карловцу.« 
0291 Дотле ено Дуртагић Ибра,
0292 Он пролази Лику и Крбаву,
0293 Па долази гори Пљешивици,
0294 Пљешивицу гору преметнуо
0295 На Заваље, више Бишћа б’јела,
0296 Изнад Бишћа покрај Изачића,
0297 До Тршца је сатјеро кулаша.
0298 Тржац прође, управи Кладуши,
0299 Путујући иде питајући.
0300 Ибро изби великој Кладуши,
0301 А до куле харамбаше Муја.
0302 У авлију утјера кулаша,
0303 За тим викну харамбашу Муја.
0304 Када Мујо опазио Ибра,
0305 Он дозива гојеног Халила,
0306 Спаде Халил, па дочека Ибра.
0307 Грле с’, љубе, за здравље питају.
0308 Кад рекоше, да су здраво били,
0309 Ибро вели Хрњићу Халилу:
0310 »Је л’ код дома на одаји Мујо?«-
0311 »Ено, побро, сједи у авлији.« 
0312 То рекоше, уз кулу пођоше.
0313 А кад Ибро у одају уђе,
0314 Мујо преда њ на ноге скочио,
0315 Те сједоше један до другога.
0316 Сада Мујо толу поставио,
0317 Какалаше хладно пити пиће.
0318 Кад се оба понапише пића,
0319 Стаде вика харамбаше Муја:
0320 »Давор побро, Дурутагић Ибро!
0321 Деде Мују кажи каладушкоме,
0322 Оклен изби на коњу кулашу?
0323 Ал си дошо на Кладушу Мују
0324 На зијафет, да се напијемо,
0325 Ал потреба тебе дотјерала?« 
0326 Тад повика Дурутагић Ибро:
0327 »Давор побро, харамбаша Мујо!
0328 Н’јесам дошо, да се напијемо,
0329 Нег голема мука натјерала.
0330 Јутрос, Мујо, у беглук-мејхани,
0331 Повика ме Лика са Црвача,
0332 Ја беглуку доскаках кулаша,
0333 Када, Мујо, у беглук униђох,
0334 Селам викнух у беглук-мејхани,
0335 Нико, Мујо, да отприми не ће,
0336 Долиш сама бега Удбинскога:
0337 »»Алећ селам, од кује копиле!
0338 Д’јете н’јеси Дурутаге старог,
0339 Већ си, Ибро, од кује копиле.
0340 Лако ј’ ходат и л кулаша водат,
0341 И гледати дилбер дјевојака.
0342 О копиле, Дурутагић Ибро!
0343 Ено т’ сестре у Карловцу Фате,
0344 Код сердара Хенкалића бана,
0345 Ено ј’ бане заврго весеље,
0346 Сина крсти, а жени синовца,
0347 Сестру метну на обдуљу Фату.
0348 Од сваклен ће коњи полетјети,
0349 Па ће доћи бајерска кобила,
0350 Побратиме, из земље Бајерске,
0351 Преко мора на тридес’т конака.
0352 Бедевију у крилате пишу.«« 
0353 Па, мој побро, харамбаша Мујо;
0354 Хајд’мо брате, плацу до Карловца
0355 Повест’ ђога, повести кулаша,
0356 Пустит оба код Карловца б’јела,
0357 На весељу Хенкалића бана,
0358 А на Фату Дурутагић Ибра,
0359 Не би ли нас драги Бог помого,
0360 Да утечем сестру код Карловца,
0361 Да ј’ однесем на град на Удбину,
0362 Да утјешим на оџаку мајку.« 
0363 Њему вели харамбаша Мујо:
0364 »Давор Ибро, слатки побратиме!
0365 Тамо Мујо до Карловца не ће,
0366 Јер мој побро, Дурутагић Ибро,
0367 Нити года, ни недјеље нема,
0368 Да не иде до Карловца Мујо.
0369 Сав Карловац харамбашу знаде,
0370 И ђогата Муја кладушкога.
0371 Па мој побро, Дурутагић Ибро,
0372 Потребе ти од ђогата нема,
0373 Бржи ј’ кулаш од ђогата мога.
0374 Мореш, Ибро, утивит вр’јеме,
0375 Кад сам био на град на Удбини
0376 У беглуку личког Мустај-бега,
0377 Гдје нас пило двадес’т и четверо,
0378 О свачем смо еглен заметнули,
0379 О јунаштву и о атих пустих.
0380 Сваки свога у беглуку хвали,
0381 Да му ј хајван’ бржи на мејдану.
0382 Да ниј’ личког било Мустај-бега,
0383 Кола б’ меса у беглуку било.
0384 Пружи Лика дван’ест маџарија:
0385 »»Ето дјецо, дван’ест маџарија,
0386 Пуст’те ате уз поје Крбави,
0387 Ко утече граду на капију,
0388 Нека узме дван’ест маџарија.«« 
0389 А ви, Ибро, једва дочекасте,
0390 Са јасала ате поведеосте.
0391 И ја свога извео сам ђога,
0392 Пушћасмо их уз поље Крбави,
0393 Уз Крбаву три пуна сахата.
0394 Јес’ видо, Богом побратиме,
0395 Как’ нам ати уз Крбаву трчу,
0396 Сваког ата води уз Крбаву
0397 Добар ђого Муја кладушкога.
0398 По Крбави ати прелетјеше;
0399 Ја се надам на капији ђогу.
0400 Кад ми, побро, оком погледамо,
0401 Изби кулаш крај ђогата мога.
0402 Ми гледамо са капије, побро,
0403 Од ђогата до кулаша твога,
0404 Мала пушка доврћи неморе,
0405 Тол’ко кулаш води на капију.
0406 Стиже кулаш први на капију,
0407 Па ти узе дван’ест маџарија. –
0408 Што ће ђогат код кулаша твога?« 
0409 Ибро вели: »То ј’ истина побро,
0410 »Ал мој побро, од Кладуше Мујо,
0411 Ја Карловцу салазио н’јесам,
0412 Дај ми, брате, ти коња гаврна,
0413 И Халила до Карловца бјела,
0414 Нек ме Халил сведе до Карловца.« 
0415 Мујо Ибру рече у одаји:
0416 »Не дам брата, а не дам гаврна,
0417 Зла је змија Хрњица Халиле.
0418 Кад се Хале понапије вина,
0419 Мого б’ Халил заметнути кавгу,
0420 А вас оба изгубити главу.« 
0421 Кад то чуо у одаји Ибро,
0422 Ибру момку сузе ударише.
0423 Кад му Халил сузе угледао,
0424 Халил викну Муја кладушкога:
0425 »Чуј мој брате, од Кладуше Мујо!
0426 Јер оцв’јели побратима свога,
0427 А у в’јеку једноћ на Кладуши?
0428 Сад чуј, Мујо, што ти Хали говори:
0429 Имаш брата и коња гаврна,
0430 А обадва пожелио Мујо,
0431 Харамбаша пре данашњег дана!« 
0432 А кад Мујо те разумје р’јечи,
0433 Стаде вика Муја кладушкога:
0434 »Не кун’ себе никоња гаврана!
0435 Док дан сване, а огране сунце,
0436 Оба ће вас опремити Мујо.« 
0437 А кад оба разумјеше р’јечи,
0438 Грле, љубе Муја кладушкога.
0439 И дан прође, тавна ноћца дође,
0440 Сву ноћ пили, сна не имали.
0441 Кад свануло, сунце огрануло,
0442 Мујо брата повика Халила:
0443 »Де Халиле, сигурај кулаша
0444 И гаврна спреми у авлији!« 
0445 Халил сађе, оба ата спреми,
0446 Сеиз Тодор авлијом их вода.
0447 Отвор’ долаф у одаји Мујо,
0448 Па извади каурско од’јело.
0449 Под каурску кад их направио,
0450 Он Халилу у одаји каже:
0451 »О Халиле, брате по рођењу!
0452 Кад ти дођеш камену Карловцу,
0453 Хајд пивници Паве крчмарице,
0454 Посестриме Муја кладушкога,
0455 Гдје је Мујо дојахиво ђога;
0456 Свагдје Мујо има побратима,
0457 Побратима, ја ли посестриму.
0458 Када Пави дођеш, крчмарици,
0459 Поздрави ми Паву крчмарицу,
0460 Па јој кажи у камен-пивници,
0461 Да је побро Дурутагић Ибро,
0462 Нек с’ Удбине стече побратима.« 
0463 То рекоше, па се растадоше,
0464 Напр’јед Халил потјера гаврана,
0465 За њим Ибро наметну кулаша,
0466 Од Кладуше до горе Петрање.
0467 С горе сашли на поље Карловцу.
0468 Кад уз поље коње управише,
0469 Све сејири Дурутагић Ибро,
0470 Дуго поље граду до капије,
0471 Те кад равно поље прегазише,
0472 До Карловца ате дотјераше
0473 И у варош коње утјераше.
0474 Голем варош, пет стотин димова,
0475 Кроз чаршију ате најтераше,
0476 Све бутиге на обадв’је стране.
0477 На дућаних н’јесу базржани,
0478 Нег’ Маџарке, дилбер базрђанке,
0479 Мјере дибу,продају кадифу.
0480 Маџарице како конопљице,
0481 А на њима свилене рокљице,
0482 Сваку свила млати по цоколах,
0483 А звече им на грлу ђердани.
0484 Када Ибро видје са кулаша,
0485 Он кулаша за кајас прихвати.
0486 Добра коња Дурутагић Ибра,
0487 Покрај вранца протјера кулаша.
0488 Колико се кулаш подигнуо,
0489 Све по копље у висине скаче,
0490 По два зиду хвата уз чаршију.
0491 Од пустог зора кулашева
0492 П’јесак баца по ћефенцих пустих.
0493 Маџарице притежу ћефенке,
0494 Тешко једна другу довикује:
0495 »Луце, куце, види другарице,
0496 Вид’ сердара и коња кулаша,
0497 Благо мајци, која га родила,
0498 А сестрици, која отхранила,
0499 Оној друзи, којој суђен буде,
0500 Па му заспи на десници руци!« 
0501 Све то слуша Дурутагић Ибро,
0502 А Халил га са гаврна виче:
0503 »Јаваш, јаваш, Богом побратиме!« 
0504 А да видиш Хенкелића бана,
0505 Сједи бане, пије код бедена,
0506 Па сердара гледа и кулаша,
0507 А Јеле га јединица служи.
0508 Говори јој у одаји бане:
0509 »Јеле моја, у мене једина!
0510 Вид’ сердара, а види кулаша,
0511 Гледај Јеле, гдје ће на конаке.
0512 Ја како сам сио у Карловац,
0513 У Карловац, а на бановину,
0514 ’наког ата ја ни чуо н’јесам,
0515 Ја камо ли очима видио.
0516 А чуј Јеле, у мене једина!
0517 Ево т’ вјера Хенкалића бана,
0518 Ја ћу оног купити кулаша;
0519 За готово искупити благо,
0520 Ја л’ га отет, без паре динара
0521 Па ћесару џевап учинити,
0522 За кулаша онога сердара.« 
0523 Када Јеле оком погледала,
0524 Те сердара види и кулаша,
0525 Вид’ дер Јеле Хенкалића бана,
0526 Сама собом она преговара,
0527 Како њојзи казивала Фата
0528 За брата јој и коња кулаша:
0529 »Оно ј’ глава Дурутагић Ибра,
0530 Сашо тражит по Карловцу Фату!« 
0531 Јеле гледа џаму са пенџера,
0532 Два сердара каменој пивници
0533 До пивнице Паве крчмарице,
0534 Посестриме Муја кладушкога,
0535 Обојица ате одјахаше.
0536 Халил Паву са гаврана викну.
0537 Када га је Паве угледала,
0538 Спаде Паве, па прихвати врана,
0539 А Халила руком пригрлила,
0540 За здравље се с њиме упитала.
0541 Кад рекоше, да су здраво били,
0542 Паве пита Хрњицу Халила:
0543 »Како ј’ побро, харамбаша Мујо?« –
0544 »Здраво ј’ Паве, драгом Богу хвала!« 
0545 Њега Паве крчмарица пита:
0546 »О Халиле, Богом побратиме!
0547 Тко је сердар што кулаша вода?« 
0548 А њој Халил од гаврана каже:
0549 »Давор Паве, моја посестримо,
0550 Ако с’ чула Дурутагић Ибра,
0551 Са Удбине Дурутагић Ибро,
0552 Ово ј’ главом, већ другога нема.« 
0553 А кад Паве чула крчмарица,
0554 Приђе к њему, па се побратила.
0555 Све то гледа са пенџера бане.
0556 А да видиш у одаји Јеле,
0557 Она свога баба оставила,
0558 Тере уђе у другу одају,
0559 Па кан нађе у одаји Фату,
0560 Фата цвили, а сузе прољева,
0561 Њу ми Јеле руком загрлила:
0562 »Не плач’ Фато, моја другарице,
0563 Не пла’ Фато, бољеће те глава.
0564 Што би мени муштулука дала,
0565 Да ти кажем, моја другарице,
0566 За твог брата, Дурутагић Ибра?« 
0567 Фате се је чудом зачудила,
0568 А Јеле је за руку поведе.
0569 Кад доведе џаму до пенџера:
0570 »Вид’ дер Фате, моја другарице,
0571 Ал је Турчин Дурутагић Ибро,
0572 Ал је сердар из принциповине?« 
0573 Када Фате брата опазила,
0574 Уздахнула, па Јелици каже:
0575 »Немој Јеле, позлаћена грано,
0576 Није Турчин Дурутагић Ибро,
0577 Већ је налик један на другога.« 
0578 Јелица је на то пригрлила:
0579 »Давор Фате, моја другарице,
0580 Не бој с’ Јеле бана Хенкалића,
0581 Мр’јети има, а одати нема,
0582 Кад је, Фате, права мушка глава!
0583 Нег’ чуј, Фате, моја другараице,
0584 Дај ми вјеру у Карловцу моме,
0585 Да ни Јеле оставити не ћеш,
0586 Већ је брату за љубу узети,
0587 Изн’јети ме на град на Удбину.« 
0588 На то Фате пригрлила Јелу:
0589 »Ево т’ вјера од мене дјевојке,
0590 Да те, Јело, оставит не ћу!« 
0591 То рекоше, вјере зададоше.
0592 Опет Јеле у одаји каже:
0593 »Чујеш, Фате, моја другарице,
0594 Што ’но рече Ханкалићу бане,
0595 Да ћ’ до вечер у пивницу саћи,
0596 Куповати пехливан кулаша,
0597 Ја л’ узети за готово благо,
0598 Ја л’ отети без паре динара.
0599 Него, Фате, позлаћена грано,
0600 Док ја ћаћи дадем вечерати,
0601 Ти се кули спреми на одаји,
0602 Саћи ћемо каменој пивници
0603 До твог брата, Дурутагић Ибра,
0604 Да му кажем, моја другарице,
0605 Как’ ће бану продати кулаша.« 
0606 То рекоше, па се растадоше.
0607 Јеле ћаћу на одаји служи.
0608 А кад вакат од вечере дође,
0609 Јеле ћаћи врже вечерати,
0610 Па се од њег она повртаила,
0611 Право иде Фати у одају.
0612 Готова је дочекала Фате.
0613 Отале се обје упутише,
0614 До пивнице Паве крчмарице.
0615 Када Јеле у одају уђе,
0616 Сва одаја од Јелице сијну.
0617 Сад да св’јеће у одаји нема,
0618 Могло би се ондје пити пиће.
0619 Ја кад Фата брата опазила,
0620 Шири руке, к њему допанула,
0621 Те се брату око врата вија:
0622 »Куку Ибро, брате по рођењу,
0623 Јеси л’ дошо четврте године
0624 Порад Фате плацу до Карловца.« 
0625 А Ибро је руком отискује:
0626 »Одскоч’ Фате, ујела те гуја!
0627 Не турчи ме, кад потребе нема,
0628 С таких р’јечи полијећу главе.« 
0629 А кад чула Хенкалића Јеле,
0630 Јеле Ибру у одаји викну:
0631 »Срце, душо, Дурутагић Ибро,
0632 Не цвил’ Фате, женска глава н’јеси,
0633 Не плаши се Јеле Хенкалића,
0634 Тебе Јеле објавити не ће;
0635 Него душо, Дурутагић Ибро,
0636 Подај вјеру Јели Хенкалића,
0637 Да ни мене оставити не ћеш,
0638 Већ ме, Ибро, за љубу узети,
0639 Да ти будем код кољена љуба,
0640 Јер си, Ибро, права мушка глава!« 
0641 То му рече, сједе на кољено,
0642 На друго се Фате наслонила,
0643 Дв’је дјевојке саставише руке
0644 Око врата Дурутагић Ибра,
0645 Грле, љубе, да одступе не ће,
0646 А све гледа Хрњица Халиле.
0647 Јелица им заче говорити:
0648 »Срце, душо, Дурутагић Ибро,
0649 Дјевојке смо, за сијело н’јесмо,
0650 Ето ћаће Хенкалића бана,
0651 Ето њега куповат кулаша.
0652 Када бане у одају уђе,
0653 Устај Ибро, па дочекај бана,
0654 На своје га ти мјесто посади.
0655 Кад ти бане заиште кулаша,
0656 Ти замоли Хенкалића бана:
0657 Немој бане ата куповати,
0658 Док не пустим на весељу твоме;
0659 Ак’ утече плацу код Карловца,
0660 Даћу т’ ата без паре динара;
0661 Мени Фате, ја теби кулаша.
0662 То ће мило бити Хенкалићу,
0663 Даће т’ бакшиш стотину цекина.
0664 Па мој Ибро, миловање моје,
0665 Ил утече, ил кулаш остане,
0666 Не дај ата за живота свога!« 
0667 Ибро Јели тихо говорио:
0668 »Јеле, душо, не брини се тиме!« 
0669 То рекоше, на ноге скочише,
0670 Дв’је дјевојке кули окренуше.
0671 Вр’јеме мало, врата полетјеше,
0672 А на врата Хенкалићу бане,
0673 А за баном дванаест хусара.
0674 Када бане у одају уђе,
0675 Он са врата, »добар вечер« викну.
0676 Ибро вечер бану прихватио,
0677 На своје га место посадио.
0678 Ви’ Халила, погана плетива,
0679 Халил пије, ни мукајет није,
0680 Ни вечере да прихвати не ће,
0681 Ја камо ли да на ноге клиси.
0682 Сад да видиш Хенкалића бана,
0683 Он сердару заче говорити:
0684 »Ој сердару код кољена мога,
0685 Дедер кажи, ко си и оклен си ?
0686 Оклен с’ оног ата добавио,
0687 Ал си ата дома одгојио,
0688 Ал си ата за благо купио,
0689 Ал си ата у боју добио?« 
0690 Њему каже Дурутагић Ибро:
0691 »Господине, Хенкалићу бане,
0692 Јунак јесам, од далека н’јесам,
0693 Јер ја јесам од Оточца б’јела,
0694 Од Оточца из принциповине,
0695 Н’јесам ата дома одгојио,
0696 А н’јесам га за новце купио,
0697 Већ сам ата у боју добио,
0698 А у војсци бега удбињскога;
0699 Ја Турчина на њем погубио
0700 Испод њега ата прихватио.« 
0701 Тад му рече Хенкалићу бане:
0702 »Тако т’ душе, дуко принципова,
0703 Јеси л’ чуо, ког си погубио?« –
0704 »Јесам, бане, вјеру ти задајем,
0705 Гдје говоре наши Оточани,
0706 Да ј’ некакав Дурутагић Ибро,
0707 Са Удбине Дурутагић Ибро.« 
0708 Кад то чуо Хенкалићу бане,
0709 Пригли га, заче говорити:
0710 »Истина је, дуко принципова,
0711 Ја сам чуо Дурутагић Ибра,
0712 Ево има четири године,
0713 Што му ј’ сестра у Карловцу Фате.
0714 Ја сам му се до Карловца надо,
0715 Да ће саћи, сестру потражити.
0716 Право си га, дуко, погубио,
0717 Кад га до сад до Карловца нема;
0718 Него, дуко, тако ти закона,
0719 По што ћеш ми продти кулаша,
0720 За готове мекане цекине.« 
0721 Кад то чуо Дурутагић Ибро,
0722 Он ти бана у пивници викну:
0723 »Немој бане, Риму погледање,
0724 Чуо јесам за твоје весеље,
0725 И да с’ Фату метн’о на обдуљу,
0726 Да ћ’ од свакле ати заграбити
0727 И за ону бајерску кобилу,
0728 Коју бане у крилате пишу.
0729 Док кулаша пустим на обдуљу,
0730 Ак’ утече плацу код Карловца,
0731 Даћу т’ ата без паре динара;
0732 Мени Фате, ја теби кулаша!« 
0733 Врло мило Хенкалићу било,
0734 Маши бане у џепове руком,
0735 Па му даде стотину цекина:
0736 »Прихват’ руком, па се напиј вина!« 
0737 За тим бане на ноге скочио.
0738 Испрати га Дурутагић Ибро,
0739 Па се Ибро у пивницу врати,
0740 А Хрњица пије у пивници.
0741 Њему вели Дурутагић Ибро:
0742 »О Халиле, Богом побратиме!
0743 Како може одурати, побро,
0744 Кад нам бане у одају уђе
0745 И уз њега дванаест хусара,
0746 Не устаде, не дочека бана,
0747 Ни вечере да прихватиш не ћеш.« 
0748 Њему Халил у одаји каже:
0749 »Не будали, Богом побратиме,
0750 Ал Халилу вјера не доноси
0751 Испред бана на ноге скочити.« 
0752 Ибро вели: »Ал је за потребу, »
0753 Халил вели, да потребе нема.
0754 Опет оба стали пити пиће,
0755 Сву ноћ пили, сана не имали.
0756 Кад свануло, сунце огрануло,
0757 Повикао Дурутагић Ибро:
0758 »О Халиле, слатки побратиме,
0759 Ти пиј пиће, а чувај хајване,
0760 Док ја одем до капије града
0761 Потражити ата код капије,
0762 Којино ће земљом заграбити,
0763 Потражити бајерску кобилу,
0764 Је л’ онака, ко је кажу Турци.« 
0765 Оде Ибро граду до капије,
0766 Ја кад граду до капије дође,
0767 На големо чудо ударио,
0768 Сердар сједи, хладно пије вино.
0769 Кад га Ибро оком разгледао,
0770 Пије сердар од Карловца вино,
0771 Са Удбине Диздаревић Мехо,
0772 Влашчиц хода, дората му вода,
0773 А у руци држи маџарију.
0774 Кад га видје Дурутагић Ибро,
0775 Насмије се један на другога.
0776 Крај њег прође Дурутагић Ибро,
0777 Па на другу толу ударио,
0778 Гдјено пију два Ћејванагића
0779 По тепдилу, каурском од’јелу,
0780 Влашић хода, оба врана вода.
0781 Па на трећу толу нагазио,
0782 Кад у толи оба бајрактара,
0783 Бајрактара личкога ајана.
0784 На четврту толу ударио,
0785 Гдјено пије Врховац Алага,
0786 Код њег побро Ограшевић Але
0787 И два коња један уз другога.
0788 Па на пету толу ударио,
0789 Туде пије Црноглавац Хусе,
0790 С њиме побро Одобашић Мухо.
0791 Ту он нађе дван’ест побратима,
0792 Сваки ата у колан метнуо.
0793 Па на чудо Ибро ударио,
0794 Јер он нађе и Тала и Рада.
0795 Још на веће чудо ударио:
0796 На јандалу угледао Муја,
0797 Од ђога је шарца направио.
0798 Крај њег прође Дурутагић Ибро,
0799 На два која ударио Ибро,
0800 На два вранца Смиљанић сердара;
0801 На два коња ударио Ибро,
0802 Два дората Божа капетана;
0803 На два коња ударио Ибро,
0804 Два путаља попа Бјелобрка;
0805 На два коња ударио Ибро,
0806 Два бридаља Мандушић-сердара;
0807 На два коња ударио Ибро,
0808 Два чилаша Бортулић-сердара;
0809 На два коња ударио Ибро,
0810 Два кулаша саве Самарџића.
0811 Он шездесет наброји хајвана,
0812 Најпошљедњу бајерску кобилу,
0813 Кобила се ниже града вода,
0814 Водају је четири кикаша.
0815 Кад кобила у ноздрве фркне,
0816 Тад подигне четири кикаша;
0817 Проклињу помамну кобилу:
0818 »Дура, Шајка, ујели те вуци!
0819 Већ извади из рамена руку,
0820 Водајући тебе код бедема!« 
0821 А кад Ибро осејири шајку,
0822 Сам са собом Ибро разговара:
0823 »Истина је, што говоре турци,
0824 Прилична је, ујели је вуци,
0825 Кобиле се бојим уз рудине.« 
0826 Кад то рече, од ње окренуо,
0827 Када граду до капије дође,
0828 Од бедема отрже лубарда,
0829 Два телела с бедена викнуше:
0830 »Ко год ата има обдуљаша,
0831 Нека води зиду и бедему,
0832 Сад ће Фате изаћ до бедена.« 
0833 Кад то чуо Дурутагић Ибро,
0834 Он поскака каменој пивници,
0835 Тере штали врата отворио.
0836 Кад ли Халил ата напојио,
0837 Четир’ оке јечма натакнуо,
0838 Кулаш зобље, копа код јасала.
0839 Када Ибро торбу опазио,
0840 Повикнуо Хрњицу Халила:
0841 »Што с’ ми ату криво урадио,
0842 Што си ата јутрос напојио,
0843 Кад му болан ваља заграбити?« 
0844 Када Халил те разумје р’јечи,
0845 Спаде Халил, па га загрлио:
0846 »Богом брате, Дурутагић Ибро,
0847 Знао н’јесам, да ће полетјети!« 
0848 Вук на вука ни у гори не ће,
0849 А побратим један на другога.
0850 Ибро вели Хрњици Халилу:
0851 »Спремај себе, опремај гаврана,
0852 Нама с’јела код пивнице нема.
0853 Алај побро, Хрњица Халиле,
0854 Ено личких дван’ест побратима,
0855 Свели ате на обдуљу бану,
0856 Па ти видјех Муја кладушкога,
0857 Од ђогата шарца намјестио.« 
0858 Када Халил те разум’је р’јечи
0859 Он говори Дурутагић Ибру:
0860 »Чуј мој побро, Дурутагић Ибро.
0861 Кад ти видје од Кладуше Муја,
0862 Сад се не бој Хенкалића бана.« 
0863 То рекоше, ата направише,
0864 Обје побре коње поведоше.
0865 Сад да видиш Дурутагић Ибра,
0866 Када Паву викну крчмарицу:
0867 »Ходи Паве, нова посестримо,
0868 Пирхват’ дара од свог побратима.
0869 Ја с’ видјети, ја већ не видјети!« 
0870 Па полетје руком у џепове,
0871 Даде њојзи тирдес’т маџарија.
0872 Када Паве опази цекине,
0873 Дову чини Дурутагић-Ибру:
0874 »Нек т’, побро, Дурутагић Ибро,
0875 Да Бог даде, да кулаш утече,
0876 Да прихватиш Јелу и Фатију,
0877 Да изнесеш на град на Удбину,
0878 Да утјешиш на оџаку мајку!« 
0879 То рекоше, па се растадоше.
0880 А сад мисли Дурутагић Ибро:
0881 »Ајме мени, што ћу и како ћу!
0882 Јере Ибро бињеџије нема.« 
0883 Кад доведе ата до капије
0884 Сваки себи држи бињеџију,
0885 А у Ибра бињеџије нема.
0886 Види Јеле Хенкалића бана,
0887 Вид’ дер Јеле, вид’ дер пријатеља,
0888 Јер је граду сашла на капију,
0889 Ибру руком у јаглуком маше.
0890 До ње дође Дурутагић Ибро,
0891 Јеле му је тихо говорила:
0892 »Јеси л’ Ибро повео кулаша?« 
0893 »Јесам Јеле, позлаћена грано,
0894 Ал ми ј’ криво код пивнице било,
0895 Халил ми је ата напојио.
0896 Четир’ оке јечма ударио,
0897 Па ти џаба и то миловање,
0898 Сад на ата бињеџије немам.« 
0899 Њему Јеле Латинкиња каже:
0900 »Ево, Ибро, ату бињеџије,
0901 Ноћас сам га добавила, душо,
0902 А за својих дван’ест маџарија,
0903 Влаха таквог нема у ћесара.« 
0904 А кад Ибро Влашче угледао,
0905 Прегрли га, заче говорити:
0906 »О Влашчићу, тако ти закона!
0907 См’јеш на ату заграбити мому?« 
0908 Њему Влаше код капије каже:
0909 »О сердару, не брине се тиме,
0910 Да је под њег подметнути крила,
0911 Још бих смио на њем заграбити.« 
0912 Сад пођоше коњске сахибије,
0913 Застадоше граду код капије,
0914 Оклен ће им ати заграбити,
0915 Једни веле два пуна сахата,
0916 Једни кажу три пуна сахата,
0917 Једни веле четири сахата.
0918 Што ко воли, оно и говори.
0919 Вид’ дер Крањца из земље бајерске,
0920 Када викну зиду код бедена:
0921 »О чуј, почуј, Хенкалићу бане,
0922 Ја сам своју привео кобилу
0923 Преко мора тридесет конака,
0924 Јер сам чуо за поље Карловца,
0925 Да је дуго шест пуних сахата,
0926 Од Кунаре граду до капије;
0927 Ево вјера овога сердара,
0928 Ја јелову одломићу грану
0929 Па од гране пустит бедевију!« 
0930 То рекоше, коње поведоше,
0931 Шест топова сикну са бедена.
0932 Поведоше низ поље зелено,
0933 Сваку уру мећу по лубарду,
0934 Воде ата шест пуних сахата.
0935 Док сведоше под гору Кунару,
0936 Тамам сунце подне превалило.
0937 За ћеневир ате заведоше,
0938 И пореде једног код другога.
0939 Када ате тако поредаше,
0940 Испред њиха ћеневир спустише,
0941 Па од њега ати заграбише,
0942 А за њима отрже лубарда.
0943 Сад да ти је било погледати:
0944 Црне земље стаде тутњавина,
0945 А Кунаре горе гудљавина,
0946 Није шала шездесет хајвана
0947 Из колана земљом заграбити!
0948 Алах рабум, ко ате поведе?
0949 Добар дорат Диздаревић Меха,
0950 Јера ата без дората нема.
0951 Стиже ђого Ђулић бајрактара,
0952 За њим дорат Врсић бајрактара,
0953 Стиже ђого Муја кладушкога,
0954 Па два вранца Смиљанић сердара,
0955 Па два вранца два Ћејванагића,
0956 Па дората Божа капетана,
0957 Па је ждралан аге врховскога,
0958 Два бридаља Мандушић-сердара,
0959 Па је зеле Ограшевић-Ала,
0960 Два алата Бортулић-сердара,
0961 Па је дорат Црноглавца Хуса,
0962 И за њима бајерска кобила.
0963 Бињеџија држи бедевију,
0964 Јере Влашчић да попусти не ће;
0965 За кулаша ни хабера нема.
0966 Тако гоне уз поље Мостање,
0967 А кад другу уру нападоше,
0968 Вав’јек дорат води уз Мостање.
0969 А кад трећа одапе лубарда,
0970 Вид’ дората Диздаревић Меха,
0971 Сјавашао уз поље зелено,
0972 Отале се види до капије,
0973 Све ходају коњске сахибије,
0974 Суста дорат, а попаде ђого,
0975 Добар ђого Ћулић бајрактара.
0976 Сједе Мехо, а запјева бајро,
0977 Ал залуду Ђулић бајрактару,
0978 Јербо дорат престиже ђогата,
0979 Добар дорат Врсић бајрактара.
0980 Мало вр’јеме, па се пазарише,
0981 Пропадоше обадва гаврана,
0982 Оба врана Смиљанић сердара.
0983 Ал залуду у томе сердару,
0984 Кад два вранца опет пропадоше,
0985 Оба вранца два Ћејванагића.
0986 Запјеваше оба брата пуста,
0987 Ал залуду и тим сердарима,
0988 Вид’ сад ђога Муја кладушкога,
0989 Све надура ате уз Мостање,
0990 Ал залуду Мују кладушкоме,
0991 Код кобиле преко сињег мора,
0992 Бедевија сваког оставила.
0993 Па и ђога Муја кладушкога.
0994 Пјева сердар зиду код бедена:
0995 »Благо мени, ето бедевије!« 
0996 А да виђаш пехливан кулаша
0997 Ја кад Влашчић отиште кајасе,
0998 Па канџију руком прихватио,
0999 Паса ата са обадв’је стране:
1000 »Мој кулашу, официра мога,
1001 Не замјери на ударцу моме!« 
1002 Сваког кулаш ата пропануо,
1003 Бедевију уз поље потјера.
1004 Шестог сата шајку достигнуо,
1005 Крај ње прође, протјера кулаша.
1006 Сад да шајку видиш и кулаша,
1007 Од кобиле до коња кулаша
1008 Мала пушка доврћи не море.
1009 Кад доскака зиду до капије,
1010 Хвата Ибро за кајас кулаша,
1011 Хвата сердар коња бедевију.
1012 Што сад сердар код кобиле каже:
1013 »’ваког ата ја ни чуо н’јесам,
1014 А камо ли очима видио.
1015 Ја сам своју саводио шајку
1016 Седам пута Бечу леденоме,
1017 Дому никад без паја не дођох.« 
1018 Док с’ остали ати искупише,
1019 Пола уре јесте прокасало.
1020 Ибро седло меће на кулаша,
1021 Па полетје у џепове руком,
1022 Влаху дван’ест даде маџарија,
1023 Па Влашчету заче говорити:
1024 Понес’ капу, драго д’јете моје,
1025 Купи бакшиш за кулаша мога!« 
1026 Ту је дван’ест Удбињана било,
1027 Свак му баци по дв’је маџарије,
1028 Од милиња за коња кулаша.
1029 Влашчић хода, а купи цекине,
1030 Јер ће кулаш бану Хенкалићу.
1031 Сад бан Ибра са пенџера викну:
1032 »О сердару, поведи кулаша,
1033 Нек се кулаш по авлији вода,
1034 Да пијемо, у њега гледамо.« 
1035 Њему Ибро од кулаша виче:
1036 »Стан ’дер бане, док ата опремим.« 
1037 Сваки свога код капије спрема.
1038 Ја весеља код коња кулаша:
1039 Фата ата по ноздрвам’ љуби.
1040 Истом они ате опремише,
1041 Па гдје срећа и несрећа дође,
1042 Јер наскака Перин капетане.
1043 Па кад Перо опазио ђога,
1044 Позна ђога Муја кладушкога,
1045 Те повика Хенкалића бана:
1046 »Господару, Хенкалића бане!
1047 Није глава Иван-капетана
1048 Од Оточца, жалосна ти маја,
1049 Већ је Турчин Дурутагић Ибро.
1050 Па чуј бане, Риму погледање,
1051 А ево му Муја кладушкога,
1052 Он од ђога шарца направио!« 
1053 Када Мујо те разум’је р’јечи,
1054 Мујо диже карабина свога,
1055 Па на седло наслони ђогату,
1056 Два му грла а једна фаљица,
1057 Седам из њег зрна полетјело.
1058 Кад ли зрње Пера дохватило,
1059 Из бојног га седла избацило.
1060 Звекну наџак Тала Личанина,
1061 Ког ће Тале њиме дохватити?
1062 Бињеџију Дурутагић Ибра,
1063 Јер је лаком Тале на цекине.
1064 Влаше паде, он прихвати капу,
1065 У њедра је сасуо цекине,
1066 Па кулашу седло притиснуо.
1067 За њим Раде наскака гаврана,
1068 Повикнуше, заврже се кавга.
1069 Ибро Фату за Халила баци,
1070 До капије доскака кулаша.
1071 Ту га чека Хенкалића Јеле,
1072 Прихвати је Дурутагић Ибро,
1073 Па за себе баци на кулаша.
1074 А ста вика из одаје бана:
1075 »Држ’те Ибра, прихват’те кулаша!« 
1076 А ста вика Муја кладушкога:
1077 »Турци јањци, о Јурјеву данци!
1078 Бјеж’те браћо, под плаца Карловца
1079 Нас је мало, чудо Каурина!« 
1080 Бјежи Мујо, а прислони Ибро,
1081 За њим Халил наврже гаврна,
1082 А за њима дван’ест Удбињана,
1083 А за њима и Тале и Раде.
1084 Пуца пушка, дрмнуше топови,
1085 Све се јека чује на Петрање,
1086 Гледа глава бега удбинскога.
1087 Испадоше на поље Мостање,
1088 Добри ати сад су јавашали,
1089 Јер су једну трку излетјели,
1090 На пољу их сустигнула војска.
1091 Они с’ бране из пушака малих,
1092 Ал завија Хрњица Халиле:
1093 »Давор брате, од Кладуше Мујо!
1094 Сусто вранац, ујели га вуци
1095 Носећ Фату Дурутагић Ибра.« 
1096 Њему вели харамбаша Мујо:
1097 »Кам’ ти хвала од гаврана твога,
1098 Кад при пићу свог гаврана хвалиш,
1099 Да т’ је бољи од ђогата мога.« 
1100 Мују Халил притјера гаврана
1101 И за њега набаци дјевојку.
1102 Так’ се гоне низ поље Мостање,
1103 А повика лички Мустај-беже:
1104 »Пољем јањци, о Јурјеву данци!
1105 Тамо леже дван’ест набодица.« 
1106 Тад Личани земљом заграбише,
1107 Личана је четири хиљаде,
1108 А за њима на голубу Лика.
1109 Сваког беже на голубу прође,
1110 Ал га млади вичу Удбињани:
1111 »Устав’ Лика, на пољу голуба,
1112 Твоје није најпре ударити!« 
1113 Лика њима са голуба каже:
1114 »Манте јањци, о Јурјеву данци!
1115 Мустај-бег је расрдио Ибра,
1116 Нек сад види бега удбињскога,
1117 Как’ му море требовати Лика.« 
1118 Па све виче Дурутагић Ибра:
1119 »Давор Ибро, драго д’јете моје,
1120 Дер кулаша до голуба мога
1121 Па се не бој Хенкалића бана
1122 За живота Мустај-бега свога!« 
1123 Када Ибро видје Мустај-бега,
1124 Троструке му сузе ударише,
1125 А на пољу Власи застадоше.
1126 Лика викну Дурутагић Ибра:
1127 »Гон’те јањци, под гору Петрању,
1128 Па чекајте бега удбињскога!« 
1129 То рекоше, па се растадоше.
1130 Петрањи ће Дурутагић Ибра,
1131 А за њиме дван’ест набодица.
1132 Сад гледају бега удбињскога,
1133 Гдје се гони по пољу Мостању.
1134 Редом ргја по јунанцим’ хода.
1135 Шокци бјеже до вароша свога,
1136 А Личани, да успињу не ће.
1137 Кад у варош они утјераше,
1138 Добро су их Шокци дочекали:
1139 Са Карловца пуцају топови,
1140 По вароша ватром запалише.
1141 Док их Лика врати Мустај-беже.
1142 Тамам даде тридесет шехита,
1143 А шездесет стече рањеника.
1144 Лички беже понесе шехите,
1145 Уз њих беже носи рањенике.
1146 Код Петрање уставио војску,
1147 Под Петрањом загрну шехите,
1148 Па отале дигну рањенике,
1149 Дотле војска бега удбињскога.
1150 Сад сватаови Дурутагић Ибра,
1151 Јербо воде дв’је дилбер дјевојке,
1152 На Кладушу харамбаши Мују.
1153 На Кладуши конак учинише,
1154 Па у јутро рано подранише,
1155 Поведоше обадв’је дјевојке
1156 Од Кладуше на град, на Удбину,
1157 Па до куле Дурутагић Ибра.
1158 Дов’о Јелу, а довео Фату,
1159 Па утјеши на оџаку мајку.
1160 Он код куле заметну весеље
1161 Од дна до дна за недјељу дана.
1162 Лика кумом био код дјевојке,
1163 Потурчио Јелу Хенкалића,
1164 Потручио, нићах учинио,
1165 Па се Ибро оженио њоме,
1166 Јеле прије, а Златија посл’је.
1167 Л’јепи пород с њоме породио,
1168 Двоје мушко, а четири цуре,
1169 Нек не жали зета ни снашице. –
1170 Куд се вило, предобро је било,
1171 Од мен’ пјесна а од Бога здравље!



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, сабрао Коста Хeрман 1888-1889, књига II, друго издање, Сарајево 1933. str. 323-352