Дуну ветар од небеса,
Лежи момче од болеса.
Питује га стара мајка:
Што ми ти је сине ђаче,
Тежи ли ти црна земља? 5
Не ми тежи црна земља,
Но ми теже љути речи,
Љути речи девојачки.
Кад прокуне земљу суне,
Кад заплаче земљу топи, 10
А још теже удов'чке,
Удов’чке жалне слузе.
