Дунав тече кроз гору зелену,
У Дунаву сребрена ђемија,
У ђемију Марица девојка,
У руке гу сјајно огледало,
Оглеђује своје бело лице, 5
Начешљује своје русе косе,
Натакњује своју рамну снагу,
Плава беше, мен умилна беше,
Али ми гу други преузеше.
Не ме жалба што гу преотеше, 10
Но ме жалба што ме окумише.
— Венчај, куме, ал’ немој да кунеш!
Ја не кунем, само срце куне:
За недељу млада невестица,
А у другу кумова кумица, 15
А у трећу млада удовица!
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 218-219.
