Дунаво

Дунаво Писац: Дамјан Павловић

Молио је Дунај Бога,
Постао је мелем р’јека,
Потекао, однео је,
Однео је Србу л’јека.

Старе ране испирао,
Старе боље мелемио,
Док је ране изапрао,
Сав је Дунај исушио.

Опет ’ује мутни вали,
Дунај опет протекао:
Са још већег јада Србин
Нов је Дунај исплакао!

Извор

• Ракитић Слободан, Антологија поезије српског романтизма, Београд: СКЗ, 2011, стр 366

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Дамјан Павловић, умро 1866, пре 158 година.