Дуждева свадба

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Дуждева свадба

0001 Робје младо на пазаре дође,
0002 на пазаре и нове дућане,
0003 то је робје на продају било,
0004 ма је робје било прејефтино:
0005 младо момче за ту сабљу брицку,
0006 а ђевојка за ту бурму златну,
0007 е ма вика лијепа ђевојка,
0008 она вика из грла бијела.
0009 "Ко ће мене узимати младу,
0010 ја му тврду божу вјеру давам
0011 да се никад потурчити нећу!
0012 Ја сам ћерца Дуке Лоринскога,
0013 а љубовца Дужда Млетачкога."
0014 Оно чује царевићу Мујо,
0015 довати је за руке бијеле,
0016 поведе је у Стамболу граду:
0017 "Потурчи се, лијепа каурко!
0018 Потручи се, узми брата мога,
0019 да ми будеш млада за снашицу,
0020 а у кућу кућна укућница
0021 и мојему благу разложниоца,
0022 а ево ти турску вјеру дајем,
0023 даћу тебе неке задужбине:
0024 свету Петку на сред Дренопоља,
0025 камен-моста Марице ријеке,
0026 златне ступце на Нове Пазаре
0027 и бијелу у Дечане цркву
0028 које љепше на свијету нејма,
0029 три мечита на сред Цариграда,
0030 три мунаре ђе се хоџа рика,
0031 берберницу ђе се брију главе,
0032 турске бање ђе се буле купљу
0033 и калдрму преко Луке-Бање,
0034 и даћу ти о’ сребра синију
0035 на коју је о’ злата тевсија,
0036 на тепсију змија преплетена,
0037 на главу јој алер-камен драги
0038 који сјаје ноћцу без мјесеца
0039 кад господа сједа за вечеру,
0040 још даћу ти бојницу галију
0041 на коју су триста галијотах
0042 и уж њих су триста лубарадах,
0043 сва галија шиком пошикана
0044 и још више блага три товара."
0045 Но ђевојка потурчит се некће,
0046 а кад виђе царевићу Мујо,
0047 е се неће потурчит занаго,
0048 он је кули студеници бача,
0049 у студеној води до кољенах
0050 ђе још није шужња шужњевало
0051 од како је Стамбул настануо.
0052 Ту шужњује три године данах
0053 ма ђевојка књигу умијаше
0054 па је ситну књигу направила,
0055 а шиље је у Лорину граду
0056 баш на руке Дуке од Лорина:
0057 "Бабо мио, Дука од Лорина!
0058 Ево сам ти ћерца пропанула,
0059 у турско сам ропство запанула,
0060 у Стамболу граду бијеломе,
0061 у студеној води до кољена
0062 ђе још није шужња шужњевало
0063 од како је Стамбул настануо,
0064 откупуј ме ако бога жнадеш!"
0065 Каде Дуки она књига дође,
0066 кад видио што му књига каже,
0067 ону гледа, другу направио:
0068 "Јадна шћерце Дуки од Лорина!
0069 Не могу те откупит никако
0070 е су мене похарали Турци,
0071 па су благо моје понијели,
0072 а ђецу су моју заробили,
0073 но сам чуо ђе ми људи кажу,
0074 е су ми се ђеца населила
0075 у некакво поље Смедерево,
0076 турскијем се булам’ поженила,
0077 буле су им благо донијеле,
0078 коњи су им сребром потковани
0079 и златнијем уздам’ зауздани,
0080 буле носе од злата ђердане,
0081 на ђердане бисер перишане,
0082 они ће те одкупит занаго!"
0083 Кад ђевојци она књига дође,
0084 виђела је што јој књига каже,
0085 ону гледа, другу направила,
0086 а шиље је пољу Смедереву:
0087 "Браћо моја, два Дукина Сина!
0088 Ево сам ви сестра запанула
0089 у Стамболу граду бијеломе,
0090 у каменој кули студеници,
0091 у леденој води до кољенах,
0092 ђе још није шужња шужњевало
0093 од како је Стамбул настануо,
0094 вадите ме ако бога жнате,
0095 откупите мене из тавнице!"
0096 Каде њима глас и књига дође,
0097 кад виђеше што им књига каже,
0098 њу гледају, другу направљају:
0099 "Наша сестро, ћерце Лоренина!
0100 Никако се откупит не можеш,
0101 ми смо наше попенџали благо
0102 а турксијем булам’ на ђердане,
0103 на ђердане и на перишане."
0104 Кад ђевојци она књига дође,
0105 она виђе што јој књига каже,
0106 пролијева сузе од образа,
0107 а завика из грла бијела:
0108 "Леле мене, до бога једнога,
0109 да никога нејмам болећега!"
0110 Па је ситну књигу направила,
0111 не пише је чим се књиге пишу
0112 но црњилом крвљу од образа,
0113 а шиље је дужду Млетачкоме,
0114 овако је књигу направила.
0115 "Обречење, моје несуђење!
0116 Ево сам ти запанула млада
0117 у Стамболу граду бијеломе,
0118 у проклету кулу студеницу,
0119 у студену воду до кољенах,
0120 ја не могу живјет ни мријети,
0121 откупуј ме, дужде од Млетаках,
0122 да ти будем млада за хорвану,
0123 ако нећеш за другу љубовцу,
0124 ма ме лашно откупити нећеш,
0125 док поновиш грађевине старе:
0126 свету Петку на сред Дренопоља,
0127 камен-моста Марици ријеци,
0128 златне ступце на Нове Пазаре
0129 и бијелу у Дечане цркву
0130 које љепше на свијету нејма,
0131 три мечита на сред Цариграда,
0132 три мунара ђе им хоџа рика,
0133 берберницу ђе се брију главе,
0134 турску бању ђе се буле купљу,
0135 и калдрму преко Луке-Бање,
0136 још донеси о’ сребра синију,
0137 на синију о’ злата тевсију
0138 на коју је змија преплетена,
0139 на главу јој алер камен драги
0140 који сјаје ноћцу без мјесеца,
0141 кад господа сједа за вечеру
0142 и довози бојничку галију
0143 на коју су триста галијотах,
0144 уж њих да су триста лубарадах,
0145 сва галија шиком пошикана
0146 и сувише три товара блага."
0147 Када дужди глас и књига дође,
0148 колико му љуто мила била,
0149 гласоноши сто цекинах даје,
0150 па је књигу ситну написао,
0151 а шиље је у земљу Мошковску,
0152 у ономе Петробуру граду,
0153 баш на руке русинској краљици:
0154 "Тетко моја, сестро материна!
0155 Пошљи мене камене мајсторе
0156 да понове грађевине старе:
0157 свету Петку на сред Дренопоља,
0158 камен-моста Марици ријеци,
0159 златне ступце на Нове Пазаре
0160 и бијелу у Дечане цркву
0161 које љепше на свијету нејма."
0162 Па је књигу другу направио,
0163 а шиље је Бечу бијеломе,
0164 баш на руке бечкој ћесараици:
0165 "Тетка моја, сестро баба мога!
0166 У турско сам ропство запануо,
0167 но ми пошљи камене мајсторе
0168 да понове грађевине старе,
0169 три мечита на сред Цариграда,
0170 три мунаре ђе им хоџа рика,
0171 берберице ђе се брију главе,
0172 турску бању ђе се буле купљу
0173 и калдрму преко Луке-Бање."
0174 Другу шиље, трећу написује,
0175 а шиље је граду Инглитару
0176 а на руке инглешкој краљици:
0177 "Свасти моја, инглешка краљице!
0178 У турско сам ропство упануо,
0179 но ми пошљи о’ сребра синију,
0180 на синију о’ злата тевсију,
0181 на тепсију змију преплетену,
0182 на глави јој алем камен драги
0183 који сјаје ноћцу без мјесеца
0184 кад господа шједа за вечеру."
0185 Па четврту књигу напишује,
0186 он је шаље у Лорину граду,
0187 овако је књигом говорио:
0188 "Ташто моја, од Лорина града!
0189 Пошљи мене блага три товара,
0190 дома имам бојничку галију."
0191 Ташта посла три товара блага
0192 а тетке му поновише грађе,
0193 сам довати бојничку галију,
0194 у њу ставја три товара блага
0195 и уз то је књигу написао
0196 те је шиље у Стамболу граду
0197 баш на руке царевића Мују:
0198 "О соколе, царевићу Мујо!
0199 Ајде, Мујо, да се састанемо
0200 на сред мора испод Цариграда,
0201 ти доведи лијепу ђевојку,
0202 е сам твоје поновио грађе,
0203 и возим ти бојничку галију,
0204 и синију и златну тепсију,
0205 и пунахна три товара блага."
0206 У неђељу граде роковиште,
0207 у неђељу те се састадоше,
0208 предаде му откуп за ђевојку,
0209 поновио грађевине старе,
0210 Мујо враћа лијепу ђевојку,
0211 предаде је дужду Млечанину.
0212 Кад с’ одмаче дужде Млечанине,
0213 вика Мују из грла бијела:
0214 "Копиљане, царевићу Мујо!
0215 Е тако ми бога великога,
0216 какву тицу бјеше уфатио,
0217 не умје јој пера поткупити,
0218 а некмоли тицу оперутат.
0219 Што понових грађевине старе,
0220 то су мене тетке поновиле,
0221 што ти дадох од сребра синију,
0222 сваст је мене ону даровала,
0223 што ти дадох блага три товара,
0224 то је мене ташта даровала,
0225 што л’ ти дадох бојничку галију,
0226 мој је бабо узео твојему
0227 кад је био бољи о’ твојега.
0228 ја се мога не доватих блага."
0229 Оде Мујо морем Цариграду,
0230 ни хабера при дости шићара,
0231 дужде ћаше морем дебелијем,
0232 морем ћаше ма боље смишљаше,
0233 машио се горе и планине,
0234 кад високо у планине био,
0235 дозивао камене мајсторе,
0236 на ђумију начинио цркву
0237 да се драгом богу моле Власи,
0238 да их чува од турачке руке,
0239 па дужд води лијепу ђевојку,
0240 поведе је у Млетке богате,
0241 вјенчаше се, весеље чинише,
0242 на срамоту царевића Мују,
0243 свог се блага дужде не додио.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]