Дуга (Душан Васиљев)
Дуга
Ја сам данас немо гледао за дугом,
и када је ње нестало
плакао сам у предвечерју,
тежи једном тешком тугом
и сиротнији једном белом надом;
и празнину у моме срцу
не могу да испуним смехом
или овом шареном маскарадом,
овим лутањем без циља, што се
зове животом...
И моје срце дрхти,
као да га црне страсти у понор носе,
или као да је у добу римском
на Каптолу гракнула дивља гуска;
или као када јекне
очајан крик у сутону зимском.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|