Др (комедија у четири чина)/28

Извор: Викизворник

◄   Х XI XII   ►

XI

Г-ЂЕ ПРОТИЋ И СПАСОЈЕВИЋ, ПРЕЂАШЊИ

Г-ЂЕ ПРОТИЋ И СПАСОЈЕВИЋ (у један глас): Добар дан, добар дан, госпођо! (рукују се с Маром) Господине!
ЖИВОТА: Мој син, др Милорад Цвијовић. (Оно др изговара тако да се р јасно чује)
Г-ЂЕ ПРОТИЋ И СПАСОЈЕВИЋ (у један глас): А, наш научник! Врло ми је мило, врло ми је мило!
ЖИВОТА: Баш малопре ми мој син рече: тако би волео да се упозна са госпођама које су га позвале.
Г-ЂЕ ПРОТИЋ И СПАСОЈЕВИЋ: Каква част!
ГЂА ПРОТИЋ: Нама то уопште врло ласка!
ГЂА СПАСОЈЕВИЋ: Ми смо управо овлашћене...
ГЂА ПРОТИЋ: Наше обданиште број девет...
ГЂА СПАСОЈЕВИЋ: Целокупна управа нашег обданишта...
ГЂА ПРОТИЋ: Ми бисмо желели...
ГЂА СПАСОЈЕВИЋ: Ја бих вас лепо молила, госпођо Протић, дозволите ми...
ГЂА ПРОТИЋ: Молим...
ГЂА СПАСОЈЕВИЋ: Можете мислити, дакле, како нас је обрадовало кад смо прочитале у новинама да ће предавању присуствовати и велики научник господин професор Рајсер из Фрајбурга..
ГЂА ПРОТИЋ: То је велика част за нас.
ГЂА СПАСОЈЕВИЋ: Ми смо управо зато и дошле овамо.
ГЂА ПРОТИЋ: Ми смо раде да лично позовемо др Рајсера.
ГЂА СПАСОЈЕВИЋ: А ви ћете најбоље знати да нас упутитите где га можемо наћи...
ЖИВОТА: Немојте га ни тражити, јер право да вам кажем он уопште не воли предавања.
ГЂА ПРОТИЋ: Како, забога, кад у новинама пише да је због тога предавања нарочито и допутовао?
ЖИВОТА: Да, због овога предавања, то је друго: ја само кажем да он уопште не воли предавања, а ово је друго.
ГЂА СПАСОЈЕВИЋ (Милораду): Хтеле смо још нешто да вас запитамо, господине. Пошто ви први пут излазите пред публику, не би ли било добро да вас једна чланица представи публици... Шта мислите?
МИЛОРАД: Мени је свеједно.
ГЂА ПРОТИЋ: Или би можда господин више волео да га изведу две чланице?
ЖИВОТА: Може и две, али под условом да само једна говори.
ГЂА СПАСОЈЕВИЋ: Како, уосталом, господин жели.
МИЛОРАД: Не желим ја ништа.
ЖИВОТА: Немојте њега ни питати. Ти филозофи су увек врло чудни људи, њима је све свеједно.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.