Друг се другу на дјевојку тужи:
— Болан, друже, не вјеруј дјевојци
и мене је моја преварила!
Једном вели, да од Бога нађе:
— Дођи, драги, на студену воду, 5
ја ћу бити на студеној води.
Ал’ ми драгу сека замијенила.
Други пута невјерница вели:
— Дођи, драги, у зелену башчу!
Ал’ ми братац драгу замијенио. 10
Трећи пута невјерница вели:
— Дођи, драги, под бијелу кулу,
ја ћу бити у бијелој кули.
А кад одох под бијелу кулу,
ал’ на кули врата затворена. 15
Тад прислоних златне мердевине,
а ја падох у зелену траву.
Ни то мени мука не бијаше,
већ ми кучка с пенџера лајаше:
— Је л’ ти меко, драги, у душеку? 20
Је л’ ти лијепо са мном под јорганом?
Жуља ли те моја десна рука?
Мирише л' ти моја амбер душа?
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 640.
