Дв'је су друге вјерно друговале,
У једној се води умивале;
Што је њима воде остајало,
То су оне за бор заљеваље.
Љуто тужи тај боре зелени: 5
Јали мене бора расадите,
Јали двије друге разудајте!
Вољедоше разудати друге,
Нег' зелена бора расадити;
Једну даше ђе излази сунце, 10
Другу даше ђе залази сунце,
Једна другу по сунцу поздравља:
„Је ли теби, другарице моја,
Је ли теби вично и обично?“
— „Све је мени вично и обично, 15
Само ми је једно необично:
Свекар ми је к'о рођени бабо,
Свекрвица к'о рођена мајка,
Заовица као и сестрица,
Дјеверови к'о браћа рођена.“ 20
Српске народне песме (женске), већином их у Славонији скупио Ђорђе Рајковић. Издала "Матица српска", у Новоме Саду у штампарији Игњата Фукса, 1869., стр. 216-217.
