Дријема ми се, спавала би мајко!
"Спавај ћеро, не наспавала се!
Зар ти не знаш да сам те удала?"
Знадем мајко да си ме удала,
Само не знам за кога с' ме дала?" 5
"За јунака, за Херцега млада!
Код кога се наспавати нећеш!"
"Оћу боме, моја мила мајко;
Ја ћу лећи на широку клупу,
Покри' мене бијелијем платном, 10
Па јаучи ситно, гласовито:
"Ој Херцеже, зете несуђени!
Ево Маре под покровом мртве!"
"Каква Мара, жалосна јој мајка!"
Оде Херцег у Јадранско море, 15
Па донесе змијицу шарену,
Па јој меће младој око врата -
Не би л’ му се пробудила Мара.
Ал' је Мара тврда срца била,
Па се није млада пробудила. 20
Он јој ложи ватру на прсима,
Не би л' јој се срце угријало -
Ал' је Мара тврда срца била,
Па се није млада пробудила.
Кад јој метну руке у њедарца, 25
Онда му се Мара насмијала!
