Драг се драгој на водици[1] хвали: „Драга моја, мене жени мајка, мене жени, ал не с тобом драга, веће оном Поповића Златом." Ал му драга љуто одговара: 5 „Драго моје, нек те жени мајка, нек те жени, желила те мајка, тебе мајка а ти девојака ”
Вар.: Јастребов, стр. 367; Вук, I, 364, V, 411.