Драгу проси Атлагића Зуко

Драгу проси Атлагића Зуко

Драгу проси Атлагића Зуко,
просио је и испросио је
и дјевојку даровао лијепо.
У који је данак испросио,
истог ју је дана оставио. 5
Да је зашто, не би ни жалио:
видио јој руке на пенџеру
па мислио, другоме их даје!

Референце[уреди]

Извор[уреди]

Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 119.