Драги па драги

Бисер Мара по језеру брала,
Према себе свога бабу звала:
„Дођи, бабо, и довези лађу,
Да возимо бисер из језера.“
Нема бабе, ни довезе лађе.

Бисер Мара по језеру брала,
Према себе своју мајку звала:
„Дођи, мајко, и довези лађу,
Да возимо бисер из језера.“
Нема мајке, ни довезе лађе.

Бисер Мара по језеру брала,
Према себе свога брата звала:
„Дођи, брате, и довези лађу,
Да возимо бисер из језера.“
Нема брата, ни довезе лађе.

Бисер Мара по језеру брала,
Према себе своју сеју звала:
„Дођи, сејо, и довези лађу,
Да возимо бисер из језера.“
Нема сеје, ни довезе лађе.

Бисер Мара по језеру брала,
Према себе свога драга звала:
„Дођи, драги, и довези лађу,
Да возимо бисер из језера.“
Дође драги и довезе лађу,
И извезе из језера Мару.

I^б, 57.

Извор

• Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 57–58.

• Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 209-210.