Чубар биље, беру л' те ђевојке? —
Зашто мене брат' не ће ђевојке,
Кад од мене сва гора мирише,
И по гори становно камење?
На камену младо момче стоји, 5
Оно стоји, те године броји:
"Ево мене двадесет година,
"Још 'волико женити се не ћу,
"Док не љубим Горинку ђевојку."
То зачула браћа Горинчина, 10
Уватише Горинку ђевојку,
Затворише у бијелу кулу.
Бога моли Горинка ђевојка:
"Дај ми, Боже, вјетра са планине,
"Да отвори б'јелој кули врата, 15
"Да ја видим, куд ми драго шета:
"Ил' је босо, ил' је распојасо:
"Ил' је голо, ил' је гологлаво;
"Ил' је жедно, ил' је љеба гладно."
Што молила Бога, умолпла: 20
Бог јој дао вјетра са планине,
Те отвори б'јелој кули врата;
Она гледа, куд јој драго шета:
Нит' је босо, нит' је распојасо:
Нит' је голо, нит' је гологлаво; 25
Нит' је жедно, нит' је љеба гладно;
Већ је жељно Горинке ђевојке.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 384-385.
