Од како ме роди моја мајка,
Н'јесам никад по ноћи ходио,
Ни под туђи пенџер доходио,
А ноћас сам по ноћи ходио,
И под туђи пенџер доходио, 5
И на пенџер видио ђевојку,
На прозор јој стручак босиока,
Сам сам собом јунак бесједио:
"Благо тебе, струче босиоче!
"Који растеш драгој на пенџере, 10
"Гледаш драгу јутром и вечером,
"Кад се драга свлачи и облачи,
"И кад ћера буве проз кошуљу.
"Ах! да ми се бувом прометнути!
"Ја бих знао, ђе бих зимовао, 15
"Зимовао, ђе ли љетовао:
"Љетово бих међу очи чарне,
"Зимовао међу бјеле дојке."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 453.
