Прођох драгој мимо двор
Проз зелени пеловој,
Наслоних се на јавор,
И погледах уз прозор,
Кад ли драга сама спи, 5
У њедра јој дуња здри,
Сврнух јој се у џардин.
Потргах јој ђелсамин
И три дуње нездреле,
И четири јабуке, 10
И наранчу с листима.
И лозицу с гроздима.
Кад се драга разбуди,
Стаде сузе ронити,
Ја је јунак тјешити: 15
„Не бој ми се, душице!
„Кад мој џардин саздрене,
„Врнућу ти ђелсамин,
„И три дуње нездреле,
„И четири јабуке, 20
„И наранчу с листима,
„И лозицу с гроздима."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 302-303.