Драга хоће за драгим
(Од Дубровника)
Њиви момче врана коња,
Врана коња и сокола.
Када их је подњивио,
Меће му се на рамена,
Оћера га преко села, 5
Преко села у Мостару.
У Мостару бјела кула,
А на кули био чардак,
На чардаку меки душек,
На душеку млада мома. 10
Када дође пред дворове,
Свеза коња за авлију,
И сокола за наранчу,
Пак уљезе у авлију.
Мислп момче, чињет' што ће, 15
И како ће мому будит',
Па коњицу бесједио:
"О коњицу, мој коњицу,
"Ти заржи кол'ко можеш,
"Пробуди ми младу мому; 20
"Ако би је пробудио,
"Седло ћу ти позлатити."
Послуша га врани коњиц,
Ал' не мога пробудити,
Мисли момче, чињет' што ће, 25
Па соколу бесједио:
"О соколе, мој соколе,
"Зађиликћи, кол'ко можеш,
"Пробуди ми младу мому;
"Ако би је пробудио, 30
"Крила ћу ти позлатити."
Зађиликта сив соколе,
Ал' не мога пробудити.
Мисли момче, чињет' што ће,
Па он убра једну киту, 35
Једну киту босиока,
И отиде уз скалине,
Па изађе на чардаку,
На душеку младој моми,
По лицу је китом бије, 40
Не мога је пробудити,
Пољуби је два три пута,
Пак се врати низ скалине,
Докле сиђе у авлију,
Др'јешп коња од авлије, 45
У то доба млада мома
На пенџеру од чардака.
Љуто стаде мома клети:
"Чиј је коњиц и соколе,
"Да би пусти останули!" 50
Ал' јој вели младо момче:
"Не кори тако, млада момо,
"Него, душо, остан' с Богом."
А она му одговара:
"Ајде с Богом, а ја с тобом." — 55
"Ти не можеш са мном поћи,
"Висока је Шар-планина,
"А пространа Румелија,
"Не може је коњиц проћи,
"А камо ли млада мома, 60
"Него, душо, остан' с Богом."
А она му одговара:
"Ајде с Богом, а ја с тобом." —
"Ти не можеш са мном доћи,
"Пространа је Румелија, 65
"А дубока Дунав вода,
"Не може је соко лећет',
"А камо ли млада мома."
