Вај грлице беле моје голубице
Док растете док цватете,
Свакому се допадете,
Сваки ва вас очи упира,
Зач му љубав неда мира. 5
Липе моје сенокоше!
Кади расту беле руже
Беле руже љубичице
Свака бере драгу свому.
Ја ти јадна нимам кому, 10
Већ одкинем једну рожу
Једну рожу љубичицу
И шаљем ју папреници
Папреници белој кући,
Грди мој драги листе пише, 15
Нит је пише нит спишује
Већ за маном уздишује.
Ва биртији вино пије
Нит га пије нит натаче
Већ за маном мило плаче. 20
Али ми се тихо скашља,
Ако се он нескашљује,
Тако с оком намигује.
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 173-174.
