Драга драгом на руци заспала.
Драги драгу алкатмером буди:
— Устај, драга, дража од очију!
Ноћас сам ти чудан сан уснио,
гдје мој фесић мутна вода носи, 5
у крилу ми бисер се просуо,
на четворо мој сахат сломио!
Драга драгом тихо проговара:
— Што ти фесић мутна вода носи,
то ћеш отић’ на цареву војску! 10
Што се бисер у крило сасуо,
то су сузе и моје и твоје!
Што ти прште сахат на четверо,
то ће наша срца попуцати,
растајућ’ се једно од другога! 15
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 84.
