Драга драгом на руци заспала,
Драги драгу алкатмером буди:
"Устај, драга, дража од очију,
"Ноћас сам ти чудан сан уснио:
"Ђе мој фесић мутна вода носи, 5
"Ђе м' се бисер у крило просуо,
"На четверо мој сат саломио."
Драга драгом тихо проговара:
"Ласно ти се санку осјетити:
"Што ти фесић мутна вода носи, 10
"То ћеш отић' на цареву војску;
"Што т' се бисер у крило сасуо,
"То су сузе и моје и твоје;
"Што ти прште сахат на четверо,
"То ће наша срца попуцати, 15
"Растајућ' се једно од другога."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 232.
