Киша, иде и помало сн'јега,
Тешко оном, ко конака нема!
Драги драгој на врати стајао:
"Мила драга, отвори ми врата,
"Јали врата, јали стаклен пенџер. 5
"Јали пружи твоју десну руку;
"Синоћ сам ти чудан санак снио,
"Да је трава по авлији никла,
"И по трави чудна роса пала,
"И по роси стр'јеле попануле." 10
Драга драгом тихо одговара:
"Не бој ми се, моје мило драго!
"Што је трава по авлији никла
"То су јади и твоји и моји,
"Твоји за мном, а моји за тобом; 15
"Што је роса по трави попала,
"То су сузе и твоје и моје,
"Твоје за мном, а моје за тобом:
"Што су стр'јеле по роси попале,
"То су косе и твоје и моје, 20
"Твоје за мном. а моје за тобом."
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига прва, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1891, стр. 479.
