Јашиковах три године дана,
А не виђох фајде ни зарара,
Него три пут у три годинице:
Једном драга вечераше с мајком.
Другом драга авдес узимаше, 5
Трећом драга душеке стираше,
По душеку брусали јастуке,
По јастуку кумашли јоргане,
По јоргану своју десну руку;
Кад уздахну, вас Будим устану. 10
Када јекну, вас ми Будим звекну,
И по кули рафи и долафи,
И по рафим зафи и филџани,
То долафим' калајли ленђери:
Да сам дрвце, пукло би ми срце. 15
„Да сам камен, растопио би се.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 132-133.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 365.
