Драгачевски епитафи: војници сталног кадра

Драгачевски епитафи: војници сталног кадра су документарна сведочанства преписана са крајпуташа и старих надгробних споменика Драгачева.

Споменик Сретену Крунићу (†1849) (Дучаловићи – Главоч)

Овде почива

СРЕТЕН

син Павла Крунића

от села Ртара

бивши воиник катана

отечества српског.

поживо 19. Г.

Умре 12. Априла

и манастиру С.Т.

1849.

Споменик Јовану Мирковићу (†1850) (Ртари)

1850.

ВОИНИК

Зде почива Раб Божи

ИОВАН МИРКОВИЋ

престави се у возрасту:

18 те године

Споменик Петру Милићевићу (†1850) (Лиса – Шолајићи)

Оваи билег

показује Краброга Воиника

вернога солдата гарнизона

ПЕТРА МИЛИЋЕВИЋА из села Лисе

служио верно. 3. Г. при Владанију

Књаза Александра Карађор:

поживи 21. пре 1850

у Београду погребен 23 : Апр.

Споменик Стефану Анђелићу (†1854) (Гуча – Анђелићи)

Овде почива раб божи

СТЕФАН

син поч: Петра Анђелића

из села Гуче,

бивши воиник, гарда,

служио при владенију

Књаза Александра Карађорђев:

и поживио, 20 год:

а умро 13 Апр: 1854. Л:

Споменик Јаћиму Р. Плазини (†1854) (Губеревци – Плазине)

Помјани Господи

во царству твоем

Овде почившег раба твоего

ЈАЋИМА Р: ПЛАЗИНУ

бившег воиника гарнизона

из овог Села Губереваца.

верно и поштено 4. год:

служио отечество

и Књаза Александра карађ:

поживио 29.г.

преставиосе 21 августа 1854

оваи крс дао писати

Брат его Милош

Споменик Ђорђу Шибинцу (†1856) (Дучаловићи – Садљике)

Оваи билег показуе

краброг воиника

ЂОРЂА

син Милисава Шибинца

коие поживио 24 г.

преселио се у вечност.

18 Јануара. 1856 г:

знак удариму

ови тужни отац сину своему

Споменик Мату Илићу (†1856) (Негришори)

Овде почива

МАТО

син Вуколе Илића

житеља негришорског

бивши воиник

Гарнизон служио при Србс:

Књазу Александру Карађор:

и поживи 30.г.

а умре 20. августа 1856.г.

Споменик Милану Јаћимовићу (†1862) (Пухово – Нешовановићи)

Овде почива Раб Божи

МИЛАН ЈАЋИМОВИЋ

жител Пуовски

он е био као писмен воиник

народне воиске

кои чесно и поштено

поживи 24 Год:

престависе 27 Јану. у 1862 Г.

Спомену га

благодарни брат његов Дамљан

Споменик Милосаву Васовићу (†1864) (Граб – Рајичићи)

Овде почива раб божи

МИЛОСАВ ВАСОВИЋ

из граба

поживи 21. Го:

бив: воин: у зекциру учења

с народним воинством;

и умре 11. Апри: 1864. Г.

Оваи надгробни спомен

удари Его брат урош в.

Писо М: К: из Г.

Споменик Милети Затеги (†1864) (Лис – Лазовићи)

Овде почива Раб Божи

МИЛЕТА

син Тривуна Затеге из Лиса

коие у Стоећој воисци

19: Месеци Као Пешак Служио

Поживи 19. Г:

Умре 1. Маја 1864. Г:

у путу Болестан

путујући кући своиој

Споменик Николи Илићу (†1864) (Граб – Илићи)

Пред овим биљегом

почива раб Божи

НИКОЛА ИЛИЋ

бивши Воиник

стоеће Воиске у Београду

при Владенију

Књаза АЛЕКСАНДРА Карађорђев:

после тога биое

Четовођа народне Воиске 4. г:

поживи 35. г:

умре, 31. јулија 1864. г:

Оваи Биљег подиже отац Его гаврило

писа Милосав Милосављев. из лисица

Споменик Јовану Затеги (†1866) (Лис – Лазовићи)

ИОВАН

син Тривуна Затеге

Бивши катана народне воиске

поживи 22: год.

а умре 19, Марта 1866.год.

Споменик Авраму Пајићу (†1871) (Вича – Мирковац)

Овде тико почива

раб божи

АВРАМ

син Рака Паића из Виче

бивши воиник стоеће воиске

брске батерие топџија

3 г. код књаза Микаила Обр.

а поживи 24 Г.

а престависе по Воскресенију

5-ог дана у 1871 г.

Споменуга брат његов дамљан

и братучед јанко паић

Споменик Максиму Рајичићу (†1872) (Граб – Рајичићи)

Раб Божи МАКСИМ

приђи ближе мили читатељу

куде иташ

да прочиташ

у најлепшем милом моме веку

тело моје већ труне у мраку,

кад на радост радња моја пође

немила смрт одма ме нађе

Р:Б:

МАКСИМ РАИЧИЋ

из Граба

бившег војника народње војске 7. г.

у 23. г. живота свога

25ог Марта у 1872. г.

Споменик Арсенију Јаћимовићу (†1873) (Пухово – Јаћимовићи)

Пред овим знаком почива

АРСЕНИЈЕ

син Јакова Јаћимовића из Пуова,

воиник I класе,

поживи 24.Г.

престависе у вечност

16.декембра 1873.Г.

Бог да му душу прости

Оваи споменик му подиже

жалосни отац Јаков

Споменик Љубомиру Новитовићу (†1875) (Трешњевица – Поље)

Приђи ближе мили читатељу,

труда свога немој пожалити,

тужни овај спомен прочитати,

те ти види ко овде почива,

мртво тело на даљини бива,

Ра[б] Бо[жи]

ЉУБОМИР НОВИТОВИЋ

из Трешњевице

бив: тобџија 4 чете I батаљона

градског Артиљеријског пука у Нишу,

кои поживи 20.г.

умро 18. маја 1875.

Бог да му душу прости

Сп. подиже ранко

и Драгомир Новичић

Споменик Матијашевићима - Милану (†1876), Вучићу (†1898) и Радовану (†18??) (Лапидаријум у Гучи)

Овај жалосни споменик показује

три србска војника

МИЛАНА МАТИЈАШЕВИЋА из Ђераћа

бившег војника I класе

кои поживи 26.г.

а погибе на Пазару 4 јуна 1876 го:

ВУЧИЋ син Милинков Бив:

топџија 3 батерије у Крагујевцу

поживи 21. г. а умре 8 јуна 1898 Го:

и тамо сарањени

РАДОВАН

син Миће Матијашевића

бивши пешак...

Овај споменик подигоше им

стриц Илија

и цела задруга.

Споменик Вићентију Стевановићу (†1877) (Горачићи – Черговиште)

Обде почива:

раб + божи:

ВИЋЕНТИЈЕ СТЕВАНОВИЋ

водник I : класе народне : воиске:

коие верно: и усрдно 4 : године

книјаза и отечество: служио:

поживи 31:

г. умре: 5: дец. у 1877: г.

Оваи знак + подигоше му

сретан иован и коста

поштована браћа

и милое едини син: Его

у 1878

Споменик Богосаву Максимовићу (†1882) (Крстац – старо гробље)

Овај споменик показује име јего

БОГОСАВА МАКСИМОВИЋА

из крстаца

бившег војника стајаће војске

Живе 20 год.

а умре рањен у 1882. год.

Спомен му... (оштећено)

Споменик Ивану Ненадићу (†1883) (Трешњевица – Поље)

С леве стране

за Гробом Брата своег Милована

на један корак улево

почивају Сарањене Кости

ИВАНА НЕНАДИЋА

овд. Бив. Војника

VI-те Пољске Батерије

1 Артиљеријског пука

кои 13 месеци у гарнизону

у Крагујевцу одслужио

гди се и разболео.

Трудом браће своје

донешен је болестан кући

гди је трећи дан умро

4 Априла 1883. Г.

у 23 год. живота свог

Овај спомен подигоше браћа его

Микан и Петар

и ожалошћена Мајка Цмиљана

Споменик Косту Миленковићу (†1888) (Луке – Миленковићи)

У овом грубу почива

КОСТО МИЛЕНКОВИЋ

из села Лука

поживио 38. Г.

каплар сталног кадра

Умро 16 априла 1888. Г.

овај спомен подигошему

Брат Милован

и синовац Микаило

Споменик Светозару Нешовановићу (†1891) (Пухово – Нешовановићи)

Пред овим спомеником

а под овом ладном плочом

у овом мрачном гробу

вечити сан борави

СВЕТОЗАР

син Мијаила Нешовановића из пухова,

бивши тобџија

пољске батерије у Краљеву

који чесно и поштено

поживи 23. Год.

а на Велику Тугу и Жалос,

престави се у вечнос

15. септембра 1891. Г.

Овај спомен подигоше му

отац Мијаило

и браћа Миливоје Милић и Милија

Споменик Станиши Милићевићу (†1892) (Осоница – Селиште)

О Србине брате мили

прочитајде овај спомен

ђе почива раб Божи

СТАНИШЕ МИЛИЋЕВИЋА

бивши војник I :

инжењерског бата[лиона] стојећи

у нишу разбоље

се у 21. Г. младости

умро на боловању код куће

11 октом, 1892. Г.

Фала браћо мила

Спомен подижуму мајка са синовима

Владимир и Љубомир

Браћа Милутиновићи

Споменик Велисаву Павловићу (†1904) (Живица – Бранкино брдо)

Овај спомен показује

ВЕЛИСАВА ПАВЛОВИЋА

из Живице

кои служи у нотњим стражарима.

2. чете у Београду

живио 35 год.

и умре априла 1904 год.

Тамо је и сарањен

Бог да му душу прости

Овај споменик подиже

брат Вићентије

Споменик Миливоју Златићу (†1904) (Осоница – Селиште)

О путниче српски роде

стани мало овде

па ти реци бог да прости

МИЛИВОЈА ЗЛАТИЋА

из Осаонице

војника III батерије I дивизијона

каубичког пука

ступијо у команду 9 јануара 1904 Г.

а умро у Нишу 20 маја исте 1904 Г.

живео је 21 Г.

Спомен дижу његови

ожалошћени родитељи

отац радисав и стриц стеван

мати миленија

и брат рајко и миливоје

Споменик Михаилу Милекићу (†1909) (Брезовице – Мајсторовићи)

МИХАИЛО МИЛЕКИЋ

из Брезовице

војник краљеве гарде

поживи 22. Год.

А умре у најлепше време

1909 год.

Бог да му душу прости

Сп. му подгоше мајка Рајка

сестра Милосава

зет Витор Мајсторовић

и сестричина Гина

Споменик Милану Поледици (†1924) (Трешњевица – Поледице)

Спомен

МИЛАНА ПОЛЕДИЦЕ

из Трешњевице,

војника 13. ч: 4. Б: 31. пука

Покосига Војна клета

те га узе са овога света

кад најлепше цвета

у 22 лета

А умре у клетој болници

у Митровици

на поласку својој кући

8. дец: 1924. год.

Бог да му душу прости

Спомен подигоше му Браћа

Будимир Велимир Синиша Стојан

и сна Радојка

Споменик Драгиши Крковићу (†1934) (Властељице – крај пута)

Ој Србине Брате мој

ти не жали труд свој

и прочитај спомен мој

и реци Бог да прости

ДРАГИШУ

сина Раденка М. Крковића

из Властељица

војник 8 чете II бат. 44 пешад. Пук

кои у ослужењу сталног кадра

разболи се и умре у Оточцу Лика

септембра 1934

и тамо је сарањен

И Бог да му душу прости

Спомен усади отац Раденко

маћа Љубица

жена Иванка

и син Радослав

Поживи 25 година

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.