Драгачевски епитафи: "покоси нас бољка клета"

Драгачевски епитафи: "покоси нас бољка клета" представљају драгоцена документарна сведочанства преписана са старих надгробних споменика и крајпуташа у селима и варошицама Драгачева.

Споменик синовима Јанка Михаиловића Молера – Теодору (†1831) и Михаилу (†1831) (Негришори)

1831

овде почивају

единородна братја

ТЕОДОР и МИХАИЛ.

проте јанка Молера синови.

преставишесе. во. един дан

1. марта

Споменик сину Јанка Михаиловића Молера – Константину (†1835) (Негришори)

1835

КОНСТАНТИН

прота јанка син

Споменик Петронију Богићевићу (†1835) (Лиса – Поље)

Ова стена

почивају. кости р: б:

ПЕТРОНИЈА БОГИЋЕВИЋА :

бивши: служител:

Књаза: србског Милоша: I :

и поживе: 30 : Лета :

богине: живот: и: ему узеше:

м: маја 14: 1835

Споменик Марку Бошковићу (†1835) (Вирово)

Зде почива Раб божи

МАРКО БОШКОВИЋ

младос своју

однесе под земљу црну

от 29 Го пре.

1835

Споменик ћеркама Јанка Михаиловића Молера – Јули (†1843) и Јеросими (†1843) (Негришори)

1843

ЈУЛА

кће: про: Јанка

1843.

ЕРОСИМА

кће. пр = јанка

Споменик младићу Василију Цвијовићу (†1843) (Дучаловићи – Садљике)

овде почива

ВАСИЛИЕ ЦВИОВИЋ

поживе. 18 Г:

Прес: 19. марта 1843. г:

оваи Билег посади

Ристивоје Брату его

Споменик девојци Обренији (†1848) (Пилатовићи)

ОБРЕНИЈА

девоика кћи Илинке Јотића

и Арсенија Маркићевића

из Пилатовића

умре од 18 Г.

23. дек: 1848 : Г.

Споменик девојци Анђелији (†1848), ћерки Милосава Цике (Граб – Илићи)

овде по:

АНЂЕЛИА

девоика

кћи милосава цике

1848

Споменик трогодишњем Аксентију Павловићу (†1848) (Трешњевица – Поледице)

1848

овде е младенац

АКСЕНТИЕ ПАВЛОВИЋ

престависе от 3 г.

Споменик петогодишњем Милосаву Павловићу (†1848) (Трешњевица – Поледице)

1848

овое младенац

МИЛОСАВ ПАВЛОВИЋ

поживи 5 година

А престависе

15 октоврија месеца

Споменик ђаку Рисиму Павловићу (†1849) (Горачићи – Зимоње)

овде почива

РИСИМ ПАВЛОВИЋ

ученик III разреда

школе чачанске

поживи 16 Го.

пресли се у вечнос

15 јулија у 1849 год.

Споменик девојчици Цмиљки (†1849) (Негришори)

1849

Август 23.

од 11 година

девица

ЦМИЉКА

Споменик Новаку Ивановићу (†1849) (Трешњевица – Корићани)

НОВАК ИВАНОВИЋ

житељ трешневички

поживе 30. Г:

умре 23 декембра 1849.

Споменик Јовани Васиљевић (†1849) (Ртари)

Овде почива Раба Божија

ИОВАНА

Супруга Петронија васиљевића

а кћи Васа Дервишевића

из села Дучаловића

поживе 23. Г:

и умре 12. Декембра 1849. Л: Х.

писа Радосав Чикириз с ртиу

Споменик младићу Милошу Мајсторовићу (†1850) (Брезовице – Мајсторовићи)

Овде почива раб божи

МИЛОШ

син Милоја Маисторовића

бивши книго ученик

Поживи 19. Г:

умре 29 Августа 1850

Споменик ђаку Крсману Сретеновићу Чикиризовићу (†1850) (Рти – Чикиризи)

Овде почива раб божи

КРСМАН

ђак он е син био единац

Јанка сретеновића чикириза

и матере Пауне.

и у 13-ои години своиој Младости

на превелику тугу и жалос.

роду своему уморен срдоболом

1. септембра 1850 лета

Бог даму удари раиско населе…

Споменик невести Јовани (†1850) (Тијање)

1850 лета

Овде почива Раба Божија

ЈОВАНА

девица бивша,

испрошену у Рудничку Нахију

С: Милићевце

кћи почившег Дмитра Ђор: Пузића

житеља Тијањског:

поживе 18 Г:

умре 12 Октомбра

Споменик девојчици Станији (†1850), ћерки Милосава Цике (Граб – Илићи)

овде почива

СТАНИА

дева

кћи милосава цике

1850

Споменик девојци Јовани (†1850) (Горачићи – Черговиште)

овде:

почива

ИОВАНА

кћи почивш.

милорада

стевановића

која умре:

од: 16. Г.

у 1850. Г.

Споменик једногодишњем Чедомиру (†1850) (Горачићи – Черговиште)

Оваи знак.

подиже

сретен стевановић:

свом брату

ЧЕДОМИРУ

од: 1. Године:

умре у 1850

Споменик младићу Стефану Јоловићу (†1851) (Церова – Доње гробље)

Овде почива раб Б.

СТЕФАН ЈОЛОВИЋ

из села церове

поживи 22 Г.

Умре 1. Августа 1851:

Споменик Цмиљани (†1852) (Граб – Илићи)

Овде почива

ЦМИЉАНА

кћи Риста иовичића

а супруга милосава Елуше

живи: 24 го

престависе

јуни : м 20:

1852

Споменик младићу Лазару Обрадовићу (†1852) (Лиса – Оцокољићи)

Овде почива раб Божи

ЛАЗАР ОБРАДОВИЋ

жител Села Лисе

поживи 19.Год:

и престависе

15 Новембра 1852 Г:

Оваи билег

Сподигоше му

из превелике љубави

браћа Его

неделко спасое и тиосав

Споменик шестогодишњој Ђурђији (†1853) (Трешњевица – Поледице)

овде почива раб божи

младенац

ЂУРЂИЈА

поживи 6 лета

пре 14 Марта 1853

Споменик младићу Шћепану Николићу (†1853) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива раб Б.

ШЋЕПАН НИКОЛИЋ

Жител Трешњевички

поживи 20 Г.

А умре 12 марта 1853 Г.

писање плати никола Лукић

Споменик младићу Сави Цибуровић (†1853) (Церова – Горње гробље)

САВА

син спасоја Цибуровића

Ж: церове

пож: 25: Г.

Умре 12. Дек. 1853.

писане плати Милић брат

Споменик младићу Илији Божовићу (†1853) (Пилатовићи)

Овде почива раб : Божи:

ИЛИЈА : БОЖИЋ

поживи. 25. Г:

престависе . 1853. Го.

из Пилатовића

Споменик : Подиже :

Брат : Его:

Споменик девојци Ђулијани (†1853) (Ртари)

Овде почива

раба божија

ЂУЛИЈАНА

Едина Кћер неша Вуковића

Кмета Ртарског

и матере еиој Миросаве.

Поживи 21. Год

и умре 1 марта 1853. Год:

Споменик младићу Јовану Маричићу (†1854) (Вича – Главоњићи)

Овде почива

раб божии

ИОВАН

син саве маричића

и маике станоике

поживи 19 год:

престависе

у најлепшем цвету

1 априла у 1854. Г.

Бог дага прости

споменушега браћа его

Милан и Иосип

Споменик младићу Јовану Илићу (†1855) (Тијање)

Овде Почива

раб Божи

ИОВАН ИЛИЋ

Жител Тијански

Ж : 22 Г :

умре 15 Јунија 1855.

Споменик младићу Јеврему Маричићу (†1855) (Вича – Главоњићи)

Овде почива раб божи

ЕВРЕМ

син сава маричића

из Виче

кои поживи 23 : год:

а преселисе у вечност

10. феб: у 1855. Г.

Бог дага прости.

споменушега браћа его

милан и иосип

Споменик Миловану Груичићу (†1855) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива Раб Бож:

МИЛОВАН ГРУИЧИЋ

Ж: села Трешњевице

поживи 27: Г.

А умре 7. Марта 1855: Г.

оваи крс удари

Иована мужу

с њином малолетном децом

Споменик девојци Сави (†1856) (Дучаловићи – Подовчарско гробље)

1856

овде почива Раба Божија

девица

САВА

кћи Иована Радоичића

из под Овчара.

Поживи 19. Г:

И умре 8 Септембра

Оваи билег дала градити

сестра Еиа

Роса вечити спомен

Споменик Раду Велимировићу (†1857) (Турица – Достанићи)

1857

Овде почива раб божи

РАДЕ ВЕЛИМИРОВИЋ

из села Границе наије смедеревске.

Поживи 55. Г:

13 Јануара умре

путујући у турици

код шурака своег

Милована Филиповића...

Споменик деци Млађена Чикириза: Љубомиру (†1857), Јеросими (†1850) и Персиди (†1861) (Рти – Чикиризи)

Овде почивају

трое деце

Млађена Чикириза

баталијоног командира

среза драгачев:

ЉУБОМИР од 6. год.

умре 19. мар. 1857. Г.

ЕРОСИМА од 2. Г.

умре 2. октомбра 1850 Г.

ПЕРСИДА од 2. Г.

умре 16. маија у 1861. Год.

Споменик Милосави (†1858) (Лисице – Кукићи)

овде почива

МИЛОСАВА

супруга јанићија Кукића

пожив. 27. Г:

умре 29 марта у 1858. год.

без порода

Споменик браћи Стојановић – Илији (†1858) и Николи (†1849) (Горачићи – Черговиште)

овде почива раб божи:

ИЛИА СТОЈАНОВИЋ поживи 26 Г.

а умре: 12 јулија 1858 Г.

од: проклете болести евтике

бог даму душу прости

с десне стране

НИКОЛА

брат: его

поживе 12 Г.

умре у 1849. Г.

удари билег иован браћи

Споменик девојци Милици (†1859) (Брезовице – Мајсторовићи)

Овде почива

Раба Божија

МИЛИЦА

девоика

кћи Јанка милекића

из брезовица

умрие: од: 18: Г.

марта 23: у 1859

Споменик Василији (†1860) (Лисице – Кукићи)

овде почива

ВАСИЛИЈА

2 супруга Јанићија Кукића

поживи 29. год:

умре. 16. марта

у 1860.Г:

Споменик богословском ђаку Јовану Вуколићу (†1861) (Пилатовићи)

Приђи ближе Мили Србски роде

умолено постој Мало Овде

и прочитај надпис Гроба овог:

У ком мошти мое почивају,

и судбину Божију Ожидају:

блаженоупокојеног раба Божиег

ИОВАНА ВУКОЛИЋА

Бившег ученика Светог писма

кои поживио 12 год:

а преставиосе у вечност

10 Марта 1861 Г:

Спомен подиже отац

описаога радосав Чикириз с Ртиу

Споменик младићу Марку Ђунисијевићу (†1861) (Брезовице – Мајсторовићи)

Овде почива

раб божии

МАРКО

син Ђунисија Петровића

из Брезовица

он е поживио 16. Г.

и едан мц дана:

А преставио се

на Вељу жалос своме роду

А особито Его Оцу Ђунисију

кои му оваи знак огради

заради вечног возпоменија

9: Септембра 1861 Г.

Вечна Ему памјат и

Бог да му душу опрости

Споменик девојци Аници (†1862) (Пилатовићи)

овде почива

раба Божа

АНИЦА

лепа девојка,

кћер: почившег Васа Чоловића

из села пилатовића

поживила 18 Г:

умре 20 јануара 1862. Г:

оваи биљег подижејој

на жалос маика Сава

Споменик Станији (†1862) (Лиса – Оцокољићи)

СТАНИЈА

супруга Гаврила Марџановића

пож : 25. Г :

прес : 21 ное. 1862. Г :

Споменик девојци Дмитри (†1864) (Бели Камен – Бујошевићи)

Овде почива

раба божија

ДМИТРА:

девоика

ћи пауна Вуковића

из: села овог Б: камена

поживи 15 Г:

и умрије 6-г Јануарија

1864

Споменик младићу Стојку Е. Мијаиловићу (†1864) (Осоница – Мечке)

Приђи ближе Србскиј мили роде

и реци, Бог да прости душу

Раба Божиег

СТОИКА Е. МИЈАИЛОВИЋА

из мечака

од 20 год,

а престав. Фебруара

1864 године

Споменик невести Петрији (†1864) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива раба божија

ПЕТРИЈА

кћер петра Јоловића

и матере Стоике

из села Лисе:

и даде Стоика Петрију

од 14. година

своме ујаку Николи Лукићу

Кмету Црешњевичком

да му буде меште кћери свое:

поживи Петрија код Николе 4. Г:

и испросисе 18. Августа 1863. Г:

за Илију Вуловића у то село

одведе се Петрија 9. Јануара 1864. Г.

те болова у свом дому

од Светог Сретена

и доведе е баба нена Станоика

супруга Николина

код поочима Николе

и ту код свог поочима меште рода

Петрија престависе у вечнот

6. фебруара исте године

Бог да иој душу прости

спомен оваи

удари Никола Петрији

као своиои ћери

за нену вечну послушност,

са своим синовима Јанка и Ђорђа

Споменик невести Мијојли (†1866) (Трешњевица – Корићани)

Овде Почива Млада

од 11 неђе:

МИЈОЈЛА

супруга Иована Иовановића

А кћи Василија Ђоков:

из: с: Трешне.

пож. 20. Г:

Умре 14-г Јану. 1866. Г:

Ови Крс: ударио Отац

Споменик младићу Периши Богосављевићу (†1866) (Луке – Лазовићи)

Овде почива Раб Божи

ПЕРИША

Син Гвоздена Богосављевића

из села Лука

Поживи 20. Г:

Умре 12 Априла 1866 год.

Оваи билег

удариму Отац Его

Писа Глишо Дмитрић из Котраже

Споменик младићу Ћорђу Пандуревићу (†1867) (Лиса – Шулубуре)

Приђи ближе мили роде

те прочитај овај надгробни спомен

гди почива Раб Божи

ЂОРЂЕ

ожалости свога оца

Сретена Пандуревића

и маике Анђелије у С: Лисе

и кои чесно и поштено

поживи 21 год:

и претависе у вечност

у најлепшем цвету

на велику жалост роду свом

27 ноембра у 1867 Г.

Оваи спомен подижему

Сретен ожалошћени отац

и Василие чича :

са Анђелиом :

тешко уцвељеном мајком Ђорђевом

Писа дмитар ђорђевић из С. Горачића и

Глишо Дмитрић из Котраже

Споменик невести Ленки (†1867) (Гуча – крај школе)

Овде почива госпођа

ЛЕНКА

кћи Г. Сима Протића

пензионираног Члена

укинутог Великог Суда

а супруга Г. Алексе Машића

писара овог среза

која је у 21. години своиој

3 октомбра 1867 год.

као цвет ружа с ливаде укинута,

пала под српом преране смрти

Оваи спомен подиже иои

ожалошћени супруг Алекса

Споменик ђаку Мијаилу Радоњићу (†1870) (Рогача – Црквине)

С десне стране свог ђеда

тико почива Младенац

МИЈАИЛО

син Јова Радоњића из Рогаче

коие као ђак I разреда

Слушао наук у школи Горачкои

Преставиосе у најлепшем цвету

од 11 год.

15 Марта у 1870 Г.

На жалост свом роду...

Споменик младићу Светозару Баралићу (†1872) (Гуча – Анђелићи)

Овде тихо почива

богом украшени младн:

СВЕТОЗАР

син почивш. Василија баралића

из гуче

поживи 10. Год:

престависе

у најлепшем цвету

младости своје

16 јунија 1872 Год:

Бог да му душу прости

овај споменик

подижему његов очув мићо костић

и преожалошћена маика Ивана

писао и резао Мијаило поповић из Свеш[тице]

Споменик девојци Петрији (†1873) (Трешњевица – Поледице)

Овде почива

Раба Божија

ПЕТРИЈА

кћер Николе Лукића

и матере Станоике

Поживи 18. Г:

27. Августа 1873. Г:

Болова 4 месеца

Ови спомен подигоше

нени Родитељи

Споменик младићу Миљку Бркићу (†1874) (Доња Краварица – Бркићи)

Овде почива

блажени упокојени раб божи

МИЉКО БРКИЋ

из Д. Краварице

кои поживи 17 год.

престави се у вечност.

1 јула у 1874 године

Овај биљег подигоше му браћа

Миладин Млађен

и синовац му Милован

Споменик деци Лука Ђураша – Вељку (†1876), Милутину (†1876) и Миљку (†1876) (Луке – Бошњаци)

ВЕЉКО

од 18. Год:

умре 26. Септембра,

МИЛУТИН

од 8. Год:

Умре 24. Августа.

МИЉКО

од 10. Год:

Умре 18. Септ.

Све трое умреше у 1876. Год:

Оваи жалосни спомен

подиже им отац

Луко Ђураш из села Лука

Споменик младићу Неђељку Бошковићу (†1876) (Осоница – Селиште)

Овде почива

Раб Божи

НЕЂЕЉКО

син Радоја Бошковића

из Осонице.

Поживе 21.Год:

Умре 9 Марта 1876 Г :

Оваи Спомен подиго Отац раде

Споменик младићу Рајку Броћићу (†1885) (Гуча – крај школе)

Овде почива раб Божи

РАЈКО

Син Дамјана Броћића

Преседника Суда опш: Гучке

кои је у 18 години

Младости свое

умро 8 деценбра 1885 год.

Бог да му душу прости

Овај спомен подиже му

негов ожалошћени Отац – Дамњан

Споменик младићу Петру Тошићу (†1888) (Гуча – Гротница)

Срећа је Материна у деци њеној

а сад својој једне дубоке ране

изненадне за Срце Матерно.

изгуби милог сина и брата

доброг бледог Анђела

ПЕТРА

у пролећу живота у 22.гој Г.

26. Априла 1888 Г.

Остави овај земни Цвет

и прну Небеском плаветнилу у круг

добри Серафина да песмом својом весели

сен Родитеља својих

Нека је светла и топла успомена твоја

добри Анђелу мили сине и брате ПЕТРЕ

Мили Очеви Мајке Браћо и Другови

приђите и прочитајте жалост Судбине

доброг Покојника ПЕТРА

Овај велики и студени камен

Подиже свом једином брату

Светозар Тошић трговац из Чачка

Споменик сестрама Живки (†1888) и Стани (†1888) (Пухово – Нешовановићи)

Спомен Овај Бележи

где два Младенца

две Сестре загрљене

и цвећем закићене

Вечити Сан Бораве

ЖИВКА

рођена 27. феб. 1878. Г

Умрла 5. нове. 1888. Г.

СТАНА

рођена 3. фебр. 1883. Г.

а умрла 4. нове. 1888. Г.

Спомен овај подигоше им

Родитељи Ранко и Савка

[Тајсићи]

Споменик синовима Лесандре Тајсића – Јанку (†18??) и Вељку (†1888) (Пухово – Нешовановићи)

Под овим Ладним Спомеником

леже увенути цветови

А то јесмо два Брата рођена

С леве стране Почива

ЈАНКО

син Лесандре Б. Тајсића

из Пуова

који је рођен...

С десне стране почива младенац

ВЕЉКО

син Лесандре Таисића

који је рођен 15. Августа 1882Г

а умре 17. новем. у 1888. Г.

Овај споменик подигоше...

Споменик девојци Мари (†1888) (Тијање)

О ти тамни гробу

прими мене у утробе твоје

где ћу млада венути у мраку

МАРА

кћер јанићија Станчића

и мајке Катарине

из овог села Тијања

којаје поживела 18 Г.

преставила се у вечнос

30 Јуна 1888 Г.

Овај споменик подиже јој

отац и мајка

и браћа јој Лесандра и Настас

Споменик младићу Добросаву Матијашевићу (†1892) (Ђераћ)

Овај узвишени Споменик

показује на коме месту

земља сахрањује дична Срба

ДОБРОСАВА МАТИЈАШЕВИЋА

из села Ђераћа

кои поживи 22. Г.

А престависе 23 Маја 1892. Г.

Бог да му душу прости

Овај спомен подигоше му

браћа Игњат и Трифун и Чедо

Споменик сестрама Милици (†1893) и Касији (†1894) (Гуча – крај школе)

Два Анђелка

две миле сеје

МИЛИЦА

од 1 ипо Год.

умрла 11 новембра 1893 г.

лежи са десне стране

од своје сладке мајке Ангелине

и

КАСИЈА од 6 ипо Г.

ученица I разреда школе гучке.

умрла 3 новембра 1894 год.

Бог да их прости

Овај споменик подиже им

ожалошћени отац Јован Вучковић

механџија из Гуче

Споменик деци Чедомира Дмитровића – Драгињи (†1894), Петронију (†1894), Дмитру (†1894) и Велимиру (†1894) (Гуча – крај школе)

Овде су сарањени кћер

ДРАГИЊА од 16 г.

ПЕТРОНИЈЕ од 14 г.

ДМИТАР од 12 г.

ВЕЛИМИР од 9 Г.

Једина кћер и три сина

Чедомира Дмитровића из Гуче,

који су помрли

26. фебруара 1894 год.

и Бог да им душу опрости

Споменик девојчици Винки (†1895) (Горачићи – Јаковљевићи)

Овде је сарањен

увенути цвет девојка

ВИНКА

кћер тиосава и јелене јаковљевића

из Горачића,

рођена 16 октомбра у 1886 Год.

па тек ме на милост родитељи мои

дадоше у основну школу

и научиг II разред

а немила смрт ме

од жалосниг родитеља позва

24 децембра у 1895 години

збогом роде ја одок

одакле се повратити нећу,

а ви роде запалите свећу,

оста отац плакајући

а жалосна мајка углас кукајући

и од жалости

овај спомен. Подигоше

1896. Г.

Споменик младићу Рајку Станићу (†1894) (Гуча – крај школе)

Земни Живот Само је Сан

сто су Лета као један дан

Овде почивају земни остаци

РАЈКА

Сина Илије Станића из Гуче,

којије у 19 Години

цветајуће Младости

на велику тугу и жалост

свога Оца и фамилије

престави се у вечност

24. марта 1894. Год.

Овај спомен подижему

отац Илија

Браћа Станко и Станиша

Каменирезац Љубо Ђекић Гуча

Споменик ученику богословске школе Лазару Ч. Константиновићу (†1896) (Пшаник)

ЛАЗАР Ч. КОНСТАНТИНОВИЋ

богослов четврте године:

члан друштва „Душан Силни“

и Певачког К.[орнелије] Станковић.

Рођен у Вичи 26. јуна 1876. год.

а преставио се 27. јула 1896. године.

Његово тело сахрањено је

под овим спомеником

на жалост родитеља и околине

којој је био намењен за свештеника

Бог да га прости

Овај споменик подиже

његов отац Чеда намесник драгачевски

Споменик ђаку Божу Бркићу (†1892) (Музеј у Гучи)

Под овим ладним спомеником

лежи дична младост

упокоени раб Божи

БОЖО

син Радована и Невене Бркића

из Д. Краварице

Бившег ученика II разреда

кои је рођен 25. декембра 1877 године

а умро 14-г маја 1892. Г.

Овај Спомен подиже му

његов отац Радован

и мајка Невена

Споменик дечаку Радомиру Стевановићу (†1896) (Горачићи – Черговиште)

Авај свету мој зелени цвету

одма постаг а одма ме неста

душа моја сад у рају бива

а тело ми Мати земља скрива

упокојеног

РАДОМИРА

сина Милоја и Анке стевановића

из Горачића

рођен је 22. фебруара 1886. Г.

а смртни ме мач посече

августа 1896. год.

Бог да му душу прости

Збогом отац. збогом мајко

ја одог одакле се повратити нећу

а ви роду запалите свећу

Овај му знак подиже отац Милоје

1896. Год.

Споменик ђаку Ластомиру Петровићу (†1897) (Негришори)

О мили учесници земног, света

прочитајте спомен,

мог кратког века,

као, цвеће, кад повене слана

мене тужног,

умало земља покри,

црна земља и зелена трава

ЛАСТОМИРА

сина добривоја и ружице петровића

из неглишора

кои се као ђак основне, школе,

у 10. год. свог живота,

пресели,

са временог у вечни,

живот 1 јула 1897 г.

Бог да му душу прости

Споменик Миленији Бујошевић (†1900) (Бели Камен – Бујошевићи)

У овом мрачном гробу

леже кости

МИЛЕНИЈЕ

прво-брачне супруге

Филипа Бујошевића из Б. Камена.

По смрти својој остави своје

ситно петоро деце

А поживи 22 Год.

А престави се 6 јуна 1900 Г

Бог да јој душу прости

Овај споменик

подиже њен муж Филип

и Ђевер Недељко

браћа Бујошевићи

Споменик деци Ђорђа опанчара – Средоју (†1903) и Милутину (†1903) (Гуча – крај школе)

СРЕДОЕ и МИЛУТИН

деца Ђорђа и Винке Стојића

из Гуче опанчара

1903 Г.

Споменик ученици Станојки-Цани (†1903) (Котража – Пузе)

СТАНОЈКА-ЦАНА

кћер алексе милосављевића

трговца из котраже

рођена 18 јуна 1894 г.

а умрла 1-ог октомбра 1903 Г.

као ученица I-ог разреда

основне школе.

па увену као зелена трава

прије вакта и прије земана

а проципти ових девет љета

па не гледа овог белог света

О станојка цвеће нашој души

лепо цвета клону па с осуши

спомен подижу

отац алекса и мати јованка

Споменик хранитељу породице Павлу (†1903) (Горачићи – Черговиште)

Сунце јарко не сијаш једнако

Мајко мила ти опрости

твог јeдиног сина

ПАВЛА

добро-желећег хранитеља оца Млађена

и уцвељене мајке Љубице

и верне супруге Иване Раковића

из овог села Горачића

кои је рођен 24 јуна 1884 Год.

Па тек од зоре сину зрак

ал му тело покри мрак

4 децембра 1903 године.

Бог да му душу прости

Оста отац уздишући

а жалосна мајка кукајући

деца мала оца спомињући

и од жалости му овај спомен подигоше

Споменик девојци Кристини (†1905) (Гуча – Гротница)

Овај Свету мој жалосни цвету,

рано цветаг, па рано увенуг:

као ружа од јаркога сунца

Овде почива раба Божија

КРСТИНА

девојка

кћер Милије П. Ђорђевића из Гуче

која часно поживи 19 Г.

Умрла је 8. децембра: 1905 Г.

Овај спомен сподигоше јој

отац Милија. мајка Миленија.

браћа. Видосав. Милосав и остали

Писа Милан Ђ. Милићевић из Лиса

Споменик ђаку Драгићу Радосавчевићу (†1905) (Горачићи – Черговиште)

Авај свету мој зелени цвету

одма постаг а одма ме неста

душа моја сад у рају бива

а тело ми мати земља скрива

ДРАГИЋА

од 9 год.

Син Милосава и Божике радосавчевића

из Горачића

ђака I разреда основне школе

умро је 4 децембра 1905 год.

нажалост своје родбине и целе околине

Овајму спомен подиже

његов отац Милосав

Споменик младожењи Светозару Бешевићу (†1909) (Вича – Мирковац)

Овде је сахрањена младост

велика жалост

СВЕТОЗАРА

сина почив. Живана Бешевића из Виче

у најлепшем цвету 19 год.

ожењен умрије 27 новембра 1909 год

Нажалост своје родбине и целе околине

Бог да му душу прости

Овај му спомен подигоше

његов брат Радомир

и чича Милинко Бешевић

Љ. Б.

Споменик младићу Петру П. Петровићу (†1909) (Тијање)

Тек што Српску ја одслужик војску

и наумих узети девојку

ал се тужан мајци не веселих

већ родбину тешко ја уцвелих

сад вечито лију сузе

што ме млада Господ узе

ПЕТАР П. ПЕТРОВИЋ

часан и поштен житељ села Тијања

који се у најлепшем цвету младости своје

у 22 Год. престависе,

у вечнос 23 децембра 1909 год.

Бог да му душу опрости,

Амин

Овај тужни спомен подижуму

брат Тихомир и мати Круна

Споменик невести Николији (†1910) (Милатовићи – Ћурчићи)

Ево гроба неизбежна двора

ђе се одмара тело од умора

дичне младости

а велике желости

НИКОЛИЈЕ

супруге Јездимира Ћурчића из Милатовића

а кћер покојног Јеврема Басарића из Губереваца

која у најлепшем цвету у 19. год.

умрла 30. јануара 1910. год.

Бог да јој душу опрости

Овај споменик подиже

њена ожалошћена мајка Стана

Споменик Милени Радосавчевић (†1911) (Горачићи – Черговиште)

Сунце јарко не сијаш једнако

мајко моја жалиш ме једнако

МИЛЕНУ

супругу Владимира Радосавчевића

из Горачића

која чесно поживи у браку 7 година.

А свега 26 година младости своје.

А престави се 30. маја 1911 Год.

Бог да јој душу прости

Овај споменик подиже њен муж Владимир

и ожалошћени отац Милош Зимоњић

из Горачића не жалећи труда свога

1924 године

Споменик Радосави Страњчевић (†1915) (Живица – Страњанчевићи)

Овде сарањена

РАДОСАВА

супруга милоја страњанчевића

живи 45 год.

умрла 11. фебруара 1915 год

Бог да јој душу прости

Овај подиже сам Вукоман

и кћи Јулијана

Споменик младићу Раденку Страњчевићу (†1915) (Живица – Страњанчевићи)

У овом мрачном гробу

сарањена младос

превелика жалос

увенули цвет

РАДЕНКО

син Обрена и Селене страњанчевић

из Живице

поживи 21 год.

Умро 28 фебруара 1915 год

Овај спомен подиже

ожалошћени братучед Вукоман

и стрина Милена

Споменик Обраду Страњчевићу (†1915) (Живица – Страњанчевићи)

ОБРАД СТРАЊАНЧЕВИЋ

живео 50 год.

Умро 28 фебруара 1915 год.

Споменик Радисаву Страњчевићу (†1915) (Живица – Страњанчевићи)

РАДИСАВ СТРАЊАНЧЕВИЋ

умро 28. фебруара 1915. год.

Споменик Милосави Страњчевић (†1915) (Живица – Страњанчевићи)

МИЛОСАВА СТРАЊАНЧЕВИЋ

живи 40 год.

Умрла 1 марта 1915 год

Споменуе синовац Вукоман

Споменик Љубици Страњчевић (†1915) (Живица – Страњанчевићи)

Овде сарањена

ЉУБИЦА

супруга милована стр.

живи 70 год.

Умрла 1 марта 1915 год.

Спомену унук Вукоман

Споменик девојци Станојли Страњчевић (†1915) (Живица – Страњанчевићи)

Овде сарањена

СТАНОЈЛА

ћер Милована и Љубице Страњанчевић

живи 21 год.

Умрла 1 марта 1915. год.

Овај спомен подиже Вукоман

Споменик дечаку Вуколи (†1915) (Живица – Страњанчевићи)

ВУКОЛА

син Обрена и Милосаве

живио 7 година

Умро 1 марта 1915 год.

Споменик девојци Милунки Страњчевић (†1918) (Живица – Страњанчевићи)

Овде сарањена

МИЛУНКА

ћерка Обрада и Милене Страњанчевић

живе 14 Г.

умре 1. марта 1918 год.

Овај знак подиже мајка Милена

и сестра Рајка

Споменик двогодишњој Савки Радоњић (†1918) (Живица – Страњанчевићи)

САВКА

ћер Чеда и Рајке Радоњића

а живе 2 год.

Умрла 1 марта 1918 год.

Овај спомен подиже мајка

Споменик младожењи Браниславу Вилиповићу (†1918) (Котража – Пузе)

Вечни споменик

дичне младости

почившег БРАНИСАВА

јединог сина зорке вилиповић

из белог камена

што у најлепшем цвету у 17 лету

после 15 дана своје женидбе

мене покоси јако бољка клета

не имаде моме срцу лека

и наиђе судбина проклета

те ме скиде са овога света

16-11-1918 г.

Спомен сподиже

његова ожалошћена мајка зорка

и очур тикомир солдатовић

Споменик невести Бранислава Вилиповића, Румени (†1918) (Котража – Пузе)

Ој спомене студени камене

под гробом у земљи

леп цвет труне

РУМЕНА

жена почив. бранисава вилиповића

поживи 16 г.

а умре после свог мужа 4 дан

20-11-1918 год.

15 дана заједно бише

па заједно под земљу одоше,

бог да ји прости

Спомен сподиже јединој шћери

њена ожалошћена мајка полка мартића

Споменик девојци Станојки (†1918) (Тијање)

Тек што почег радити

и дарове спремати

покосиме смртна коса

не пожали што сам роса

СТАНОЈКА

ћерка Раје и пок. Љубомира Јовановића

из Тијања

која у најлепшем цвету младости

у 17 год. пресели у вечнос

21 Новембра 1918 год.

на жалос роду своме

Овај спомен подиже јој мати Рајка

свак Милић

и сестра Илинка

Споменик младићу Добросаву Кулашевићу (†1922) (Тијање)

У овом гробу жалосном двору

почивају смртни остатци

ДОБРОСАВА

сина Миленка Кулашевића из Тијања

О мили брате земнога света

прочитај спомен мог кратког века

као цвеће кад повене слана

мене тужног у мало земана

покри црна земља и зелена трава

У својих 19 година

Бог да му душу прости

Овај споменик подигоше му

отац Миленко и зет Добросав

и мајка Јелка

и сестре Миља Ђука и Стоја

1922 Г.

Споменик младићу Драгиши В. Јовановићу (†1922) (Тијање)

ДРАГИША В. ЈОВАНОВИЋ

рођен 1899 Г. у Тијању

поживи на овоме свету 25 година

часно и поштено.

По ослужењу свога рока у војсци,

дође својој кући

и подлеже опакој болести Јектики,

а после двогодишњег,

али тешког боловања,

на рукама свје за век ожалошћене мајке.

Испусти своју невину душу нежењен

11 маја 1922 Г.

Бог да му душу прости

Овај спомен подиже му мати Станисава

и зет Живан Давидовић

Споменик младићу Миленку Пантовићу (†1937) (Живица – Љута крушка)

Овде вене прелијепо цвеће

које више цветати неће

МИЛЕНКО

син Будимира и Маре Пантовић из Виче

ја поживик 17 лета

паме стиже Болес клета

не могок јој наћи лека

и она ме скиде са овога света

6. јуна 1937 год.

Тек од зоре сину зрак

моје тело прекри мрак

кад славуја чујете у гори

сетите се где су моји двори

руке своје на срце метите

ког немате увек се сетите

Збогом остајте сви другови моји

и ви сеје и остале девојчице

на гробу ми посадите цвеће

више МИЛЕ никад доћи неће

писо отац Будимир Пантовић

Извор

• Никола Ника Стојић, Драгачевски епитафи: записи са надгробника и крајпуташа, 2. допуњено издање, Међуопштински историјски архив, Чачак 2011.