Гором jaaли кићени сватови,
Гором jaaли перјаника[1] брали.
Ал' не бере господине Павле!
Већ шјетује своју милу драгу:
Драга моја, драга душо моја! 5
Када дођеш мом' бијелом двору,
Изићиће моја стара мајка,
Изнијеће-т винца црљенога,
Полак вина, а полак отрова.
Ти га примај драга душо моја, 10
Ти га примај, ал' га пити немој,
Већ га подај старој мојој мајци,
Да ти она у здравље напије.
Ако ли га она пити не ће:
Ти га подај ђеверу до себе; 15
А ђевер ће куму вјенчаноме.
Кум нек даје, ком' је њему драго.
Ти си мени девета ђевојка,
Мојој мајци девета кошуља:[2]
Све девет их болaна дерала! - 20
Осам их је млади отровала,
(Венуле јој кости од болести!)
(Ка и моје срце од жалести.)
Ни с једном се пољубио н'јесам.
Oћу с тобом, драга моја душо! 25
Кад су били двору бијеломе,
Излазила остарела мајка,
Те износи рујанога винца,
Па га даје милој снаши својој:
- Узми, снашо! вина рујанога! 30
Луда била лијепа ђевојка,
Луда била мудро одговара:
- Наздрави мн, мила моја мајко!
Мајка не ће да попије винца;
Већ још нуди милу снашу своју. 35
Снаша даје ђеверу до себе.
Ђевер даје куму вјенчаноме.
Превари се узе чашу вина,
Жив примиче, а мртав одмиче...
Јали вичу из кола сватови: 40
- Бога вама, господо сватови!
- Савијајте свилене барјаке;
- Оставите бубње и свирале[3];
- А окрећ'те пјесму у бугарку;
- Што ј' Павлова учинила мајка: 45
- Вјенчанога отровала кума! -
↑По Банији све до воде Глине одржао се је овај обичај. Дјевојка би прије оставила и своје вјенчање без тога. - Удовици не патри тај обичај више . - Преко Глине све горе до Лике тај се је обичај код Срба или
сасвијем изгубио, или је једва још гдје танушан. - Него Срби римске вјере око Топускога свирају и бубају, а други ударају у хегеде.-
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 120-122.
