До три харамбаше

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Мала се је чета подигнула
0002 од Приморја крваве крајине
0003 а из Ришња града бијелога.
0004 Подиже се три стотине другах
0005 и пред њима до три четобаше:
0006 прво бјеше Пивљанине Бајо,
0007 а друго је Карапанџа Павле,
0008 треће Цјетко Властелиновићу.
0009 Пријеђоше ломну Гору Црну
0010 и Рудине поље поносити,
0011 на Голију изашли планину,
0012 код Смета је чета починула;
0013 ко је жедан пије воде хладне,
0014 гладни једу љеба бијелога,
0015 ко је трудан санак борављаше,
0016 а ко јунак ради о оружју,
0017 до јунака Пивљанина Баја,
0018 нити једе нити почијева,
0019 нити јунак о оружју ради,
0020 вазда му је наредно оружје,
0021 већ замишљен по дружини шета,
0022 а вели му Карапанџа Павле:
0023 "Што је Бајо, наша четовођо!
0024 Љто је тебе брига обузела?"
0025 Њему Бајо ријеч говорио:
0026 "Велика ме брига обузела,
0027 повео сам три стотине другах,
0028 и увео у турску крајину,
0029 да их водим проз гору зелену
0030 хоте ми их опазити Турци,
0031 скрит је мучно три стотине другах,
0032 ћара не знам ђе бих ударио,
0033 и брзо се натраг повртио."
0034 Тад’ му рече Карапанџа Павле:
0035 "Ја знам добра за дружину ћара
0036 у питому Пиву камениту,
0037 на Безује селу малехноме,
0038 под бијелу Гаговића кулу,
0039 има, Бајо, хиљаду овацах
0040 и хиљаду челах пријесједах,
0041 пет стотинах кравах и воловах,
0042 и све Пиве на оставу благо.
0043 Ту је доста ћара за дружину,
0044 па довече да им ударимо."
0045 А рече му Пивјанине Бајо:
0046 "Јесте Пива моја старевина,
0047 а Безује моја постојбина,
0048 Гаговићу ударити нећу
0049 ако ћу се натраг повратити;
0050 но сам бољи шићар запазио
0051 у Дробњаку, у племену јаку,
0052 у Петницу селу малехноме,
0053 под бијеле Караџића дворе,
0054 три хиљаде бијелих овацах,
0055 две хиљаде челах пријесједах,
0056 а хиљаду кравах и воловах,
0057 све дробњачко на оставу благо,
0058 Дробњаци су будале јунаци,
0059 ласно ћемо шићар прифатити,
0060 но довече да им ударимо."
0061 Рече Цјетко Властелиновићу:
0062 "А ђаволе Баја и хајдука"!
0063 Ђе несташе низ Дрину Дрињаци,
0064 и сви турски по Босни оџаци,
0065 но да својој браћи ударамо,
0066 отуд Турци, одовуд ајдуци,
0067 сиротиња подносит не може;
0068 но сам бољи шићар запазио
0069 у пространу пољу Невесињу,
0070 пребијеле дворе Љубовића,
0071 око двора дванаест оџаках,
0072 на оџаке дванаест кадијах,
0073 суде Босни и Херцеговини,
0074 ту је, Бајо, и одвише блага,
0075 још Хајкуна лијепа ђевојка,
0076 ћерца мила бега Љубовића,
0077 него сјутра да им ударимо,
0078 и да турско благо понесемо,
0079 ја ви нећу дијела од блага
0080 тек Хајкуну шћерцу Љубовића,
0081 ако здраво у Приморје дођем
0082 на све моје три стотине другах
0083 порезаћу три стотин’ доламах,
0084 а саковат три стотине токах
0085 и купит им триста џевердарах,
0086 триста чифтах малијех пушаках,
0087 још се браћо, задужити нећу."
0088 Тако рече, а скочи на ноге,
0089 за њим пође три стотине другах
0090 и дођоше Љубовића кули,
0091 само сахат до бијела дана,
0092 око куле камена авлија,
0093 на авлију од гвожђа капија
0094 те је Цвјетко не може отворити
0095 па дружини својој говорио,
0096 те падоше један по другоме,
0097 иде Цјетко од друга на друга
0098 док изиде на беден од града,
0099 на беден је ноге прекрстио,
0100 преко крила држи џевердана,
0101 у то био данак освануо,
0102 од куле се отворише врата,
0103 дома бега Љубовића нејма,
0104 но је поша на своје тимаре
0105 да искупља порез и хараче,
0106 тек хазнатар Мемет-ага стари,
0107 иде Турчин низ бијелу кулу,
0108 за њим иде Кумрија робиња
0109 и носи му везену серџаду,
0110 прострије је на дишер-авлију
0111 и у ибрик воду приносаше,
0112 ага узе турскога авдеста,
0113 клањат поче турскога намаза,
0114 а гледа га Властелиновићу
0115 ниж његова бистра џефердара
0116 па сам собом Цвјетко говорио:
0117 "Фала богу, фала јединоме,
0118 ако аги поможе клањање,
0119 те не згодих њега џеверданом,
0120 погубићу Пивљанина Баја,
0121 носит главу на Босну везиру
0122 и турске се вјере прифатити,
0123 у њојзи ћу живот оставити."
0124 То изрече, пали џевердана,
0125 мало бјеше агу дофатио,
0126 сав му мозак паде на серџаду,
0127 скочи Ћетко у дишер-авлију,
0128 на авлију отворио врата,
0129 уљегоше три стотин’ јунаках,
0130 уфатише дванаест кадијах,
0131 попалише дванаест оџаках
0132 и бијеле дворе Љубовића,
0133 и све турско понесоше благо.
0134 Цвјетко нешће ни гледати блага
0135 но уфати Хајкуну ђевојку,
0136 из подрума изведе дората,
0137 на дората брже појахао,
0138 за се тура Хајкуну ђевојку,
0139 побјегоше пољем широкијем.
0140 Игра коња Властелиновићу,
0141 а вели му Бајо Пивљанине:
0142 "Зашто си се, курво, посилио,
0143 ђе ти узе коња и ђевојку?
0144 Ако стигне бего Љубовићу,
0145 са његово тридесет Љубовићах,
0146 и остала сва турска крајина,
0147 данас ћемо, курво, изгинути!"
0148 Рече Ћетко Властелиновићу:
0149 "Не бој ми се, харамбаша Бајо"
0150 Ако тебе бидне до невоље,
0151 бит’ ћу данас тебе од невоље,
0152 Кад су мало пољем одмакнули,
0153 обрну се Пивљанине Бајо, -
0154 Невесиње тама притиснула,
0155 диндари се дижу у облаке,
0156 пита Бајо Хајкуну ђевојку:
0157 "Снахо моја, Хајкуно ђевојко!
0158 Јеси л’ пољу ферак уфатила,
0159 је ли вазда поље магловито?"
0160 Мисли була преварити Баја:
0161 "Мој ђевере, Пивљанине Бајо!
0162 Ја сам пољу ферак уфатила:
0163 кад је суша вазда праховито,
0164 кад је киша вазда магловито."
0165 Но змија се преварит не може,
0166 ондај рече Пивљанине Бајо:
0167 "Није л’ добра у дружину друга,
0168 да избере деведесет другах,
0169 од стотине по тридесет другах,
0170 да запане у зелену траву,
0171 не би л’ како Турке уставили
0172 док Сомини побјежем планини
0173 и унесем у планину благо,
0174 па ћу му се вратит у помоћи."
0175 Али нико не слушаше Баја,
0176 него сваки бјежи у планину
0177 до сокола Властелиновића,
0178 он одјаха дора дебелога,
0179 даде Бају коња и ђевојку:
0180 "Аманет ти, харамбаша Бајо!
0181 Ако мене суђен данак дође,
0182 те погинем данас од Тураках,
0183 води булу у росно Приморје
0184 и подај је милу брату моме
0185 узми зарок што сам обећао."
0186 Пак изабра деведесет другах
0187 те западе у зелену траву,
0188 а остали бјеже у планину,
0189 и све турско понесоше благо,
0190 ал’ се брже Турци примакоше,
0191 најпрви је бего Љубовићу,
0192 на лабуда коња великога,
0193 пре’ дружином бјеше одмакнуо,
0194 не би дуга пушка дотурила,
0195 рече Цјетко Властелиновићу:
0196 "О дружино, браћо моја драга!
0197 Немој који пушку изметати
0198 док ја гађам бега Љубовића,
0199 ако л’ њега не погодим првом,
0200 онда нејма друга никаквога
0201 свијем би нам откинуо главе."
0202 У то стаса бего на лабуда,
0203 силно Туре јад га задесио,
0204 и жестоко коња ражљутио
0205 из носа му модар пламен греде,
0206 из копита живи огањ скаче,
0207 преко бега пјене претурава,
0208 на бега су седам самокресах,
0209 око бега сабља окована,
0210 О ђогату топузина тешка,
0211 њом је био врата од Багдата,
0212 на ђогату Багдат прифатио,
0213 и џида му на рамена бојна,
0214 саставио каук са веђама,
0215 уздигнуо на рамена брке,
0216 па за Бајом гледа уз планину,
0217 из очих му крвца тече црна.
0218 Кад Турчина Цвјетко сагледао,
0219 од страха га уфати грозница,
0220 пак се с’ својом пушком разговара:
0221 "Погоди ми бега на лабуда,
0222 а давам ти божу вјеру тврду,
0223 када здраво у Приморје дођем,
0224 седеф ћу ти и дрво макнути,
0225 у жежено злато оковати."
0226 То изрече, пали џефердана
0227 и погоди бега Љубовића
0228 посред чела међу очи црне,
0229 паде бего у траву на главу.
0230 тад’ допаде Властелиновићу,
0231 те бегову посијече главу
0232 и узе му свијетло оруже,
0233 и појаха бегова лабуда,
0234 у то стиже тридес’ Љубовићах,
0235 и за њима остала крајина,
0236 шћаху њему изгубити друштво
0237 него Ћетко не да на лабуду,
0238 но пред собом обрну дружину,
0239 на лабуда Турке дочекује,
0240 до Сомине високе планине
0241 никаква му не погибе друга,
0242 ни погибе , ни ране допаде,
0243 а на Цјетка седамнаест ранах,
0244 ал’ погуби девет Љубовићах,
0245 и утече Сомини планини.
0246 а кад Баја и дружину нађе,
0247 на Баја се Ћетко наљутио
0248 што му не би Бајо у помоћи,
0249 те бегову сабљу извадио,
0250 посијече дванаест кадијах.
0251 Вратише се у росно Приморје
0252 па сједоше дијелити благо,
0253 не дијеле бројем ни хесапом,
0254 већ калпаком Баја Пивљанина,
0255 сваком другу по четири дође,
0256 и четири Ћетку старјешинства,
0257 него њима Ћетко говораше:
0258 "Нећу вама паре ни динара
0259 до Хајкуна лијепу ђевојку,
0260 даћу зарок што сам обећао."
0261 Но дружина Ћетка не слушаху:
0262 "Наш соколе, Властелиновићу!
0263 На поклон ти Хајкуна ђевока,
0264 још ти бегов ђогин и оруже,
0265 и ово ти благо старјешинство,
0266 чим ћељ своје ране извидати."
0267 Води Бајо од мора хећиме,
0268 вида Ћетка два мјесеца данах,
0269 лијепо му ране извидао,
0270 крсти Цвјетко Хајкуну Туркињу,
0271 куми кума Пивљанина Баја,
0272 и узе је за вијерну љубу,
0273 љубише се и живјеше складно.
0274 Па да си ми здраво, Србин брате,
0275 све јунаци твоји били синци!

Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]