Pазбоље се Дојчин Бањанине,
Боловао девет годин' дана,
Кроз кости му прорастила трава,
А кроз уста грка чемерика;
Од њег' бјежи и љуба и мајка, 5
Само оста сестрица Јелица.
Проговара Дојчин Бањанине:
„Сестро Јело, у брата једина!
„Ти оседлај помамна дората,
„На њег' бацај од злата тестију, 10
„Пак ти хајде за гору па воду.“
То је сеја брата послушала,
Она седла помамна дората,
Она иде за гору на воду.
Кад је била за гором на води, 15
Кад је дошла зеленом бунару,
Код бунара црни Арапине,
У руци му од злата тамбура,
И на њој је коса ђевојачка,
Ситно куца, танко попијева: 20
„Нека, нека, милом Богу вала!
„Дојчину сам обљубио љубу,
„Данас хоћу сестрицу Јелицу!“
Кад то зачу сестрица Јелица,
Проли сузе низ бијело лице, 25
Па ти иде свом бијелом двору.
Кад је дошла своме б'јелом двору,
Пита сеју Дојчин Бањанине:
„Сестро Јело, у брата једина!
„Што си бјело лице помрљала, 30
„Што си своје косе побусила?“
„А мој брате, Дојчин Бањанине!
„Кад ја дође бијелу бунару,
„Код бунара црни Арапине,
„У руци му од злата тамбура, 35
„А на њој је коса ђевојачка,
„Ситно куца а танко попијева:
„„Дојчину сам обљубио љубу,
„„Данас хоћу сестрицу Јелицу!““
Кад то зачу Дојчин Бањанине, 40
Он говори сестрици Јелици:
„Сестро Јело, у брата једина!
„Донеси ми свиле и кадифе,
„Па утежи брата јединога!“
Кад то зачу сестрица Јелица, 45
Она носи свилу и кадифу,
Па утеже брата јединога,
Да се не би кости раставиле.
Проговара Дојчин Бањанине:
„Сестро Јело, у брата једина! 50
„Де ти спремај дебела дората,
„На њег' бацај од злата тестије
„Онда бацај брата јединога,
„Да ја идем за гору на воду.“
То је Јела тешко дочекала; 55
Она спрема дебела дората,
На њег' баца од злата тестије,
Понда баца брата јединога,
Оде право за гору на воду.
Кад је био за гором на води, 60
Њега виче црни Арапине:
„Ходи брате, Дојчин Бањанине,
„Ходи брате, да се напијемо!“
Вели њему Дојчин Бањанине:
„Шта ти јашиш туђе бедевије!“ 65
Трже сабљу одсјече му главу.
Онда узе невјерницу љубу,
Па је баци у море ледено,
Па се врати своме бјелом двору. —
