Дођи Јело, дођи душо

Извор: Викизворник


[Дођи Јело, дођи душо]

Дођи Јело, дођи душо,
Јали дођи, јал’ да дођем.
Не могу ти к’ноћи дођем,
К’ноћи имам срамни гости,
Срамни гости мајке браћа, 5
Мајке браћа мене ујке.
Расрди се младо лудо,
Расрди се, наљути се,
Па узјаха вранца коња,
И отиде где су двори, 10
Па се стаде под прозори.
(Кад је било у поноћи,
Ал’ ето ти младо лудо,
Младој Јелки под пенџере).
То не били срамни гости, 15
Него били говорџије,
Говорџије, прстенџије.
Кад то виде лудо младо
Расрди се наљути се,
Па ошину коња врана, 20
Па улеже (улете) у башчицу,
Веза коња за шибљину,
А сокола за малину,
Па си леже да преспије.
Мету ноге у босиљак, 25
Беле руке у каранфил,
Бела зора зазорила,
Ал’ ето ти беле Јеле,
Да набере киту цвеће,
Да је прати својој з’лви, 30
Својој з’лви и јетрви.
Таман мома да откине,
Да откине струк каранфил,
Пробуди се лудо младо,
Уфати га лудо, младо, 35
Уфати гу за ручицу,
Па је баци врану коњу,
Вранцу коњу на рамена.
Изведе га на раскрсје,
(Баци коњу на рамена, 40
Па узјаха коња врана.
Кад је било на раскрсју,)
Изврте ву оба ока,
Отсече ву десну руку.
Проговара бела Јелка, 45
Бре камо сте моје друшке,
Да одтавим проклетију,
Да не варав момчадију.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Напомене[уреди]

  • Синови Сотира Каписазовића
  • Лесковац

Извор[уреди]

  • Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 1, Лесковац, Народни музеј, 1987., стр. 41.