Доситију
| Доситију Писац: Јован Грчић Миленко |
На дан 15 августа 1867.
Немиле ноћи жалосну таму,
Варљивог дана мекушку моћ
Твоја нам душа одагна смело,
Разведри мис’о и срце врело,
Оживи наду у новом пламу,
Доведе зору, одагна ноћ!
Учитељ први народна слова,
Просветном снагом заливен цвет,
Ти си нам, оче, ох, онда био
Кад нико није јоште ни снио
Да нову силу живота нова
Уведе чило у нови свет.
И цркву свету, посејку неба,
Топлотом правом љубља ти груд:
У њој си наш’о искру доброте,
Силу познања небне дивоте,
У њој си наш’о све што год треба
Оном што гони немар и блуд.
Слава ти зато, бесмртни оче!
У души нашој спомен ти сја.
На њему слова вечита стоје,
Казујућ Србу Доситеј ко је;
А дело што га дивотно поче
Свак Србин данас штује и зна!
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 213
|