Дон Кихот
| ←Савет Музи | Дон Кихот Писац: Милета Јакшић |
Стара прича→ |
Дон Кихоту је зима додијала,
Одвратно време спавања и мира,
Жељан је врло каквих авантира...
Нестрпљив тако по замку хода
И слуша ветар пролетњи где звони
Напољу, и гони
Последње трагове зиме —
Ха! Он ће да се огледа с њиме!
Јер витез-олуј све дрскији бива:
Тарабе му руши, кућу му открива, —
Тај га на мегдан просто изазива!...
Дон Кихот брзо шлем на главу наби
И оружје зграби
Па ван излети без слуге, без хата,
Да се с ветром мери,
Из прикрајка се негде Санчо цери
За трбух се хвата:
Е, сад ће да буде!...
А деца нека блену па се чуде:
Како дивно витез бојним копљем влада
Како га вешто
У нешто
Забада.
Извор[уреди]
- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 190
|